Оперска сезона Еурорадија 2011–2012 – Директан пренос из Беча Вердијевог „Дон Карлоса”

Одличну певачку поделу предводиће бас Рене Папе као шпански краљ Филип II, док ће тенор Рамон Варгас тумачити насловну улогу, шпанског престолонаследника Дон Карлоса.

Сопран Красимира Стојанова биће његова вољена Елизабета Валоа, баритон Сајмон Кинлисајд певаће ролу Родрига, Лучијана Д'Интино, мецосопран, наступиће као принцеза Еболи, Илеана Тонка ће бити паж Тебалдо, а Ерик Халвбарсон Велики инквизитор. Хором и оркестром Бечке државне опере дириговаће Франц Велзер-Мест.

Ова петочина опера, најдужа у Вердијевом опусу, настала је као поруџбина Париске опере, а компонована је на либрето Камија ди Локла и Франсоа Жозефа Мерија, према драмском комаду Дон Карлос Фридриха Шилера. Прича је заснована на догађајима из шпанско-француске историје 16. века, односно на уговореном браку између шпанског принца Карлоса и Елизабете Валоа, која је због промењених политичких околности, након мировног споразума којим је окончан Италијански рат од 1551-1559. године, морала да се уда за Карлосовог оца Филипа II.

Париска опера је Вердију први пут сугерисала да напише оперу засновану на Шилеровом Дон Карлосу још 1850. године. Верди је најпре одбио ту идеју али је наставио преговоре који су довели до настанка Сицилијанских вечери 1855. године. Десет година касније, нови директор париске опере Огист Перен разговарао је са Вердијем о делу за Велику изложбу Наполеона III 1867. године, а како је италијански композитор био засићен лошим вођењем позоришта у Италији, решио је да се неко време окрене париском театарском потенцијалу. Након темељног разматрања, одлучио се за либрето адаптиран према драмском комаду Фридиха Шилера.

Ипак, композитор је сматрао да текст не садржи спектакулрност каква је била неопходна за француску оперу те је сугерисао додавање велике сцене крунисања у трећем чину (иако није постојало драмско оправдање за овакав поступак, будући да је Филип већ увелико владао као краљ). После осмомесечних проба и бројних интервенција у либрету, опера је премијерно изведена 11. марта 1867. године. Италијанска верзија опере премијеру је имала не у Италији, већ у Лондону, 4. марта исте године у Ковент Гардену. Своју изузетно успешну италијанску премијеру доживела је у Градском позоришту у Болоњи, 27. октобра 1867. године, када је дириговао Вердијев блиски пријатељ Анђело Маријани.

Иначе, Дон Карлос је опера која је доживела највише композиторових дорада и измена, те постоји више верзија које су данас доступне диригентима и редитељима. Ове вечери ће у Бечкој опери бити изведена верзија са четири чина, настала 1883. године.

Уредница преноса: Ивана Неимаревић

Спикер: Марица Милчановић Јовановић