Концерт Симфонијског оркестра и Хора РТС (Коларац, 7. јун)

Прво ћете слушати остварење Милана Михајловића Сенке снова и мора, које је композитор посветио женском академском хору Колегијум музикум и његовом диригенту Даринки Матић-Маровић. Дело је настало прошле године - као поруџбина Бемуса, на којем су га поменути уметници и премијерно извели.

Михајловић је своју композицију описао следећим речима:

„Дуго сам трагао за стиховима који би ми били блиски и који би ме инспирисали. А онда, готово случајно, открио сам песме Кристине Јањетовић. Изненадила ме је и привукла нежна и страствена поетика којом млада песникиња доживљава вечне теме живота и смрти, сврхе људског постојања, 'бола, радости и звезда' - све о чему Кристина прелепо пева, са дубоким смислом за нашу патњу и наду, сету и тугу. Тако је настала композиција на стихове песама: Кажеш, Море и Сањам - као јединствена целина, чија су три става ланчано и тематски  повезана. Наслов је инспирисан јунговским појмом сенке која је увек она друга страна нашег ја и нашег доживљаја светлости и таме.

Први став носи латентну драматику и неразрешив конфликт у једноставним речима 'смрт нам од Бога дар'. То је филозофски став о блискости љубави и смрти, који можда доноси утеху за којом сам и ја трагао посвећујући ову музику Јанију, трагично настрадалом дванаестогодишњем сину моје сестричине. Отуд просветљујући мотиви невине једноставности али и растрзани одјеци екстатичног Малеровог Адађета.

Други став је тамно осенчена, носталгична слика тајне која вибрира звуцима тишине, мора и звона, уздижући се над зидинама древног града. Посветио сам овај став нашој Дари, жени 'из Котора', чија је животна енергија инспирација и дар за нашу музику и музичаре. Поносан сам на њено пријатељство и захвалан на дивним интерпретацијама мојих ранијих дела - Море, Шта сањам и Силенцио.

Трећи став - коментар није потребан када се прочита песма - посвећујем крају XX века који је завршен као кошмарни сан чија сенка још увек траје."

Након Михајловићеве композиције, можете чути остварење Међучин Зорана Ерића - фарсу-епизоду за симфонијски оркестар, насталу 2008. године. Сам аутор је дело описао следећим речима:

„Између чинова би требало да буде музика која се изводи у одређеној прилици, између неких важнијих ствари које је окружују. Сврха овакве музике је да гледаочеву пажњу - ради се наиме о позоришном чину па због тога говоримо о гледаоцу - по завршетку неког позоришног догађаја привуче, задржи или освоји, а у име чина који следи. Ова музика, дакле, испуњава простор који би иначе остао празан, и заузме време предвиђено за предах и опуштање публике у оквиру којег ће бити извршена промена декора, костима и слично. Функционалност ове музике, мери се тако њеном способношћу да анимира, заинтересује и сачува гледаоца претварајући га  за своје време трајања (само) у слушаоца."

Након композиција Милана Михајловића и Зорана Ерића, Симфонијски оркестар Радио-телевизије Србије изводи и Фантастичну симфонију Хектора Берлиоза.

Уредница емисије Светлана Матовић.