Р. Константиновић: Антологија поезије „Суочени са свијетом” Х. Тахмишчића

У петак, 8. јуна 2012. циклусу „Отисак времена" можете слушати текст Радомира Константиновића Удес речи. Овај есеј је емитован на Трећем програму 26. јуна 1970. године.

Повод је била антологија поезије Суочени са свијетом коју је саставио критичар и песник Хусеин Тахмишчић. Антологија обухвата  поезију која је написана у Босни и Херцеговини од 1919. до 1970. године.

Константиновић истиче да је „лирика која је представљена синтеза, поетски савршено оправдана, а која се до јуче чинила немогућом, филозофске свести и надреалистичке инспирације. Та синтеза је, наравно, изванредно динамичка, она је прожета једним унутрашњим драматизмом, па чак и светлошћу извеснога унутрашњег проклетства. Њу је, међутим, једино могла да учини стварношћу поезија ове жудње за испољавањем која је, силом својом, равноправна немоћи пуног испољавања. И тежња пламена, дакле, ка пожару, и тежња ка муку пепела, који као да се никада више неће ни сетити своје ватре; и тежња ка именовању, ономе потпуном, које води опседнутости утврђивања истине, опседнутости апсолутним, философским, и један отпор изражавању, отпор који кида ову мисао, одупире се њеноме реду и поретку као дух нереда, случајности, на путу ка надреалистичком доживљају света. Могли бисмо рећи, суочени с поезијом Тахмишчића, Анђелка Вулетића, и још неких других песника, да је то  поезија у којој се духу надреалистичком супротставља, као у некаквом јаком дијалектичком спрегу речи и не-речи, једна чиста философска радозналост бића за само себе, као што се, истовремено, овој радозналости супротставља овај надреалистички дух пометње и игре чија поетичност, међутим, овде није сама себи циљ", пише Константиновић.

Уреднице циклуса: Радмила Глигић и Оливера Нушић.