Музика антика

Јакоб Вает је рођен у фламанском градићу Кортрејку око 1529. године, где је као дечак постао хориста у катедрали. Када му је глас мутирао, црква му је дала стипендију како би студирао на Универзитету у Лувену. По завршеном школовању, постао је члан капеле Цара Карла V, а потом и капелмајстор Карловог нећака, надвојводе Максимилијана, будућег цара Максимилијана II Хабсбуршког. Однос између Ваета и његовог покровитеља био је близак, а готово сви мотети које је написао славе хабсбуршку лозу и његовог господара. Вает је умро релативно млад 1567.године, а бројни композитори су написали елегије у његову част, укључујући и његовог ученика Јакоба Рењара, као и теоретичаре Финка, Законија и Черонеа.

Јакоб Вает је био велики мајстор технике «пародије», односно цитата полифоних пасажа из сопстевних дела или дела савременика. Такав је случај и са мисом Ego flos campi чији је узор истоимени мотет Клеменса нон Папе. Иако Вает донекле прати традиционалну структуру пародијског цитирања, он пре свега корисити музичку фразу која одговара речима Sicut lilium inter spinas - Као љиљан међу трновима из Клеменсовог мотета, јер је она посебно ефектно музички решена и поставља је на најзначајнија места свог мисног циклуса. Вает је стављао већи акценат на односе тонике и доминанте и био је посебно склон вертикалним прогресијама по квинтном кругу. Данашњи музиколози сматрају да стилски његова музика припада прелазном раздобљу између Жоскена де Преа и Орланда ди Ласа.

Уредница емисије Ксенија Стевановић