Велики интерпретатори

За Николаја Луганског критика наводи да је један од последњих великих представника руске пијанистичке школе. Пресудан утицај на његов уметнички развој имало је школовање на Московском конзерваторијуму који је Лугански похађао у класама познатих педагога Татјане Николајеве и Сергеја Доренског. Као један од најталентованијих студената ове престижне установе, Лугански је још током школовања побрао награде и признања на неким од најзначајнијих пијанистичких такмичења у тадашњем Совјетском Савезу, попут Све-совјетског музичког такмичења у Тбилисију 1988. године и такмичења Рахмањинов 1990, да би две године касније остварио запажен успех и на летњој академији Моцартеум у Салцбургу. Ипак највећи успех у пијанистичком свету, Лугански је направио победом на Такмичењу Чајковски 1994. године. Једна новинска критика написана након завршног концерта победника овог такмичења бележи да је наступ Луганског изазвао прави шок, јер нико није могао да замисли да се иза непретенциозне појаве овог скромног младића скрива прави музички вулкан надахнућа и пијанистичке поезије.

Већ током својих првих пијанистичких успеха осамдесетих година, Лугански је отпочео са студијским снимањима, најпре за руску Мелодију и норвешки Вангард класикс, а потом су уследили и албуми које су објавили Ворнер класикс, Пентатон, Оникс и Дојче грамофон. Тежиште репертоара Никоја Луганског чини музика романтичарске епохе, али је критика такође веома позитивно оценила и његове интерпретације дела Јохана Себастијана Баха, као и Лудвига ван Бетовена.

Аутор емисије: Стефан Цветковић