Свађа буфониста

Сматра се да је "Свађу буфониста" покренуло извођење италијанског комичног интермеца Служавка господарица Ђованија Батисте Перголезија, 1. августа 1752. године, али је потребно имати у виду да је институција француске опере у том тренутку већ годинама била у израженој кризи. Половином 18. века париска краљевска оперска кућа је у свој репертоар све ређе укључивала нова дела, а запала је и у значајна дуговања. Почетком 1752. године Жан-Жак Русо и барон Фридрих Мелхиор фон Грим, немачки дипломата и критичар, започели су отворену преписку у штампи критички и оштро преиспитујући квалитете француске опере. У мају исте године, италијанска оперска трупа којом је руководио Еустакио Бамбини почела је да изводи свој репертоар у Руану, добивши убрзо налог од краљевске опере да дођу у Париз и тамо наставе свој ангажман. Разлози за овакав поступак управе париске опере нису до краја јасни и постоји више могућих мотива. Могуће је да су желели да смање утицај позоришта у провинцији, потврде супремацију париске оперске сцене, као и да опораве уздрмане финансије. Друго објашњење је да је управа париске опере заправо веровала у медиокритет италијанских фарси које је Бамбинијева трупа постављала и да је претпостављала да ће, када се ова дела буду приказала на великој сцени опере, публика увидети у којој мери је репертоар француске опере заправо уметнички супериоран. Заиста, Бамбинијева трупа није од почетка низала успехе - забележено је да се приликом првог наступа видело да нису навикнути на велику сцену и узвишену атмосферу краљвске оперске куће, а критике су изнете и у вези са неким од нумера. Међутим, италијански музичари су прилагодили дела новим околностима и убрзо су у потпуности придобили париску публику.

Тек шест месеци након првог наступа Бамбинијеве трупе у Паризу, у јануару 1753. године, започела је интензивна и острашћена дебата у штампи око вредности француске и италијанске опере, која је трајала годину дана, да би по њеном завршетку и Бамбинијева трупа напустила Париз. У периоду од 1752. до почетка 1754. године,  трупа је поставила 13 различитих интермеца, опера буфа и пастиша, које је извела преко 150 пута. Може се закључити да су криза француске опере, агитовање филозофа и интелектуалаца, као и политички контекст ових догађаја омогућили да репертоар италијанске опере по први пут стекне велику популарност у француској престоници. Најзапаженије дело које су изводили свакако је био Перголезијев интермецо Служавка господарица из 1733. године, писан на либрето Ђенара Антонија Федерика. Једноставна радња Служавке прати сукоб два лика, Уберта, старог нежење и Серпине, препредене слушкиње која напослетку постаје његова супруга. Међу операма коју је Бамбинијева трупа изводила у току 1753. године био је и интермецо Замка за птице, прерада интермеца Ловац на птице Николе Јомелија из 1750. године. Прераду либрета и превод на француски који је подељен публици потписао је Шарл-Франсоа Клеман, француски композитор и теоретичар. Оригинална радња је промењена тако да је уведен лик налик Панталонеу - остарели ујак који својој нећаки ограничава мираз и брани да се уда за сиромашног изабраника њеног срца, али који на крају бива надмудрен.

Аутор емисије Срђан Атанасовски