Опере – Георг Фридрих Хендл: Орландо

Хендл је Орланда компоновао на либрето чији је аутор остао непознат, а који представља адаптацију Капечеове истоимене опере приказане у Риму 1711. године. Хендлова опера је иначе први пут изведена у Лондону, у Краљевом позоришту, 27. јануара 1733. године. Том приликом Хендл је увео нови лик у оперу - чаробњака Зороастра, кога је певао цењени бас Антонио Мотањана. Поред њега наступали су и славни кастрат Сенесино у насловној улози, Марија Страда дел По као Анђелика, контраалт Франческа Бертоли у улози Медора и Челесте Ђисмонди као Доринда. Орландо је прва Хендлова опера од три које ће написати на текст изведен из чувеног Ариостовог спева Бесни Орландо. Друге две опере су Ариоданте и Алчина.

Опера Орландо је изведена десет пута, и изгледа да је у току извођења дошло до Хендлове свађе и разлаза са Сенесином, који је у јуну 1733. године прешао, са још једним бројем певача, у ривалску оперску кућу - Племићку оперу. У сведочењу једног шкотског аристократе Сер Џона Клерка који је присуствовао представама читамо следеће: Нисам никада био на бољем, нити на боље изведеном  музичком делу - чувени кастрат Сенесино је био главни глумац, а и остали Италијани певали су са пуно осећаја за радњу, па ипак публика је била толико малобројна да верујем да нису сакупили довољно новца ни да исплате све музичаре из оркестра.

Хендл није хтео да обнови оперу после овог неуспеха, те је она остала заборављена све до првог модерног извођења у Халеу, 28. маја 1922. године у скраћеној верзији. После Другог светског рата, дело је више пута извођено на готово свим већим сценама Европе и света. Од многобројних Хендлових опера, Орландо је посебно близак модерној публици јер се пре свега бави психолошким стањима главних јунака унутар фантастичног света, који се чини јако подесним за симболичке реинтерпретације.

Уредница емисије Ксенија Стевановић