Космолоша револуција

У емисији НАУКА И ДРУШТВО, у суботу 2. јуна, можете слушати други део текста Емануела Монијеа „Ка једној другачијој космолошкој револуцији”.

У тексту Ка једној другачијој космолошкој револуцији - 500 година после Коперника, који је објављен у другом броју часописа Science et vie за 2012. годину, аутор истиче да је Коперник, како би створио нову представу космоса, утврдио да је Сунце, а не Земља, његов центар. И да су кретања запажена на небу изазвана властитим кретањима наше планете. Била су то два одважна, али моћна принципа, подсећа Моније, који су „омогућили да се изграде прочишћене и - захваљујући Кеплеру, један век касније - ефикасније космологије за разјашњавање небеских осматрања.

Савремени космолози следили су тај пут. Иако бројна питања о прецизном облику и саставу нашег универзума остају без одговора, они су се сагласили око три велика принципа на којима почивају наше визије космоса: универзум је свуда исти, универзум је у сталном ширењу и универзум нема граница".

Ове три кључне хипотезе заједно, одређују „научно прихватљиве" моделе свемира. Свака се ослања на осматрања која потврђују њихову добру заснованост, или су непосредна и неизбежна последица опште релативности, данас једине расположиве теорије за описивање космоса у његовој глобалности. Заједно, та три принципа стварају оквир унутар којег космолози могу слободно да развијају своје једначине, ради стварања нових представа свега што постоји.

Текст је с француског превео Радослав Ђерић.

Уредница емисије: Оливера Нушић.

Космолоша револуција

Програмска шема

Коментари