Опере - Моцарт: Титово милосрђе

Насловну улогу тумачи тенор Михаел Шаде као римски цар Тит Веспазијан. Јулијане Бансе је Вителија, док Елина Гаранча наступа у улози Секста. Серена Малфи изводи лик Анија, док ћете као Сервилију чути сопрана Чен Рајс. Бас Адам Плахетка изводи лик преторијанског префекта Публија. Хором и оркестром Бечке државне опере диригује Луј Лангре.

У последњој години живота, Моцарт је добио важну поруџбину, чији је повод била прослава крунисања аустријског императора Леополда II за краља Чешке. За либрето је изабран један од најпознатијих Метастазијевих текстова, написан 1734. године такође за потребе церемонијала на аустријском двору. Моцарт је тада изјавио да је заједно са својим сарадником Катерином Мацолом, овај либрето, «свео на праву оперу», тиме што је искористио само трећину текстуалног предлошка.

Претпоставља се да је Моцарт оперу Титово милосрђе компоновао између јула и септембра 1791. године, јер је за септембар предвиђена церемонија крунисања. Композитор је стигао у Праг 28. августа и упркос болести успео да заврши партитуру на само вече премијере. Претпоставља се да је речитативе у опери написао Зисмајер, а не Моцарт, јер се зна да је због временског теснаца морао да унајми асистента. Сам пријем дела је испочетка био млак, да би на последњој представи 15. септембра доживело тријумф. После Моцартове смрти његова удовица је организовала концертна извођења одломака, али и целокупне опере. Убрзо су уследиле и поставке изван Аустрије, тако да је до 1830. године Титово милосрђе била најизвођенија Моцартова опера. После тога ово дело пада у заборав, а критичари га оцењују као «недостојно Моцарта». Но, модерна музикологија и критика сматрају Титово милсђре важним, позитивним искораком у реформи опере серије. Те карактеристике се укратко могу сумирати на следећи начин: нумере се неспутано преливају једна у другу, повећана је улога ансамбла, споредни ликови имају изузетне мелодијске оазе, док је оркестрација инветивна и свежа.

Уредница емисије Ксенија Стевановић