Опера – Станислав Монијушко: Страшни двор

Главне улоге тумаче Дариуш Стахура као Стефан и Пјотр Новацки као Збигњев. Чешњикова је Стефанија Точиска, док је Мјечник Адам Крушјевски. Улога Хане поверена је Ивони Хоси, док је Јадвига Ана Лубанска. Дамазија изводи Кшиштоф Шмит, Скоуба је Ромуалд Тесарович, а Марта Агњешка је Звиерко. Хором и Оркестром Пољске националне опере диригује Јацек Каспшик.

Ова опера је наишла на одличан пријем публике, али и на жестоку реакцију руских цензора који су је због њене патриотске потке забранили после само три извођења, да би за нову поставку чекала више од 70 година. Наиме, Страшни двор је поново постављен у Варшави тек 1914. године. Стручњаци данас сматрају ову оперу ремек делом Станислава Монијушка који плени добрим односом утицаја, равномерно распоређеним комичним и драматским епизодама, идиличним приказом живота пољских властелина, као и маштовитом употребом хармонија, традиционалних ритмова и мелодијских деоница.

Заплет се бави двојицом браће - Збигњевом и Стефаном који су се заклели да се никада неће женити, већ да ће као војници служити својој земљи. Њихова тетка Чешњикова покушава да их убеде да пристану на женидбу. Али, игра судбине ће их одвести у двор властелина Мјечника који има две лепе ћерке за удају. Чешњикова и други просац Дамази покушавају да их убеде како је Мјечников дворац уклет - то је Страшни двор из наслова опере - како би Збигњева и Стефана одвратили од Јадвиге и Хане, у које су се заљубили.

На крају, срећни расплет опере се дешава у поворци саоница и запрега, такозваном кулигу, који иде од дворца до дворца уз песму и весеље. Дамази објашњава мистерију уклетог дворца, односно своју превару. Браћа просе две сестре, прекоревајући своју тетку Чешњикову што је покушала сплетком да стане на пут њиховој срећи.

Уредница емисије Ксенија Стевановић