Композиције Дејана Деспића

Дејан Деспић је рођен 1930. године у Београду, а на Музичкој академији је дипломирао композицију код Марка Тајчевића и дириговање у класи Михајла Вукдраговића. Најпре је радио као професор теоријских предмета у музичкој школи Мокрањац, а затим, готово три деценије као професор на Факултету музичке уметности у Београду. Године 1985. изабран је за дописног, а 1994. за редовног члана Српске академија наука и уметности, где је од 1999. до 2010. године обављао дужност секретара Одељења музичке и ликовне уметости. Свестран истраживач и стваралац на различитим пољима музике, Деспић је оставио великог трага на плану музичког стваралаштва, музичке теорије, педагогије, али и као истрајни организатор музичког живота престонице. Поред значајних студија из области теорије музике, међу којима се налази и оригинална тротомна студија о тоналитету, Деспић је аутор и већег броја универзитетских и средњошколских уџбеника. Његов композиторски опус, који броји око 250 нумерисаних опуса, убраја се у најобимније у читавој историји српске музике. Укотвљен у неокласичном музичком дискурсу, Дејан Деспић од раних педесетих година прошлог века консеквентно развија свој музички језик који се није мењао као последица спољашњих утицаја, већ искључиво у сагласју са личним духовним светом аутора и његовим личним «одзивима» и интерпретацијама појединих савремених музичких феномена. У том смислу, као посебно интересантна, перципира се појава дискретних постмодернистичких импулса у Деспићевом стваралаштву осамдесетих и деведесетих година, који доносе делимичну промену композиционо-техничке процедуре унутар постојећег Деспићевог музичког универзума. Композиција На крају пута за камерни оркестар опус 125, написана 1997. године, управо приказује неке типичне постмодернистичке процедуре попут цитирања и аутоцитирања, које свој посебан поетички печат добијају кроз уодношавање са поезијом Хорхеа Луиса Борхеса, чије дело Моменти стоји као литерарни предложак који се изводи пре почетка извођења саме поеме. Кроз ово остварење Деспић је начинио аутобиографску рефлексију свог опуса, користећи у ретроспективном погледу на своје дело одломке  својих ранијих остварења.

Деспићево значајно остварење настало исте, 1997. године, јесте Музичка недеља, циклус минијатура за два виолончела опус 123, у којима је композитор кроз седам комада осликао различита расположења кроз која уметник пролази у току једне седмице. Емисију ће закључити неколико година старија Серенада за нонет и харфу.

Аутор емисије: Стефан Цветковић