Фридрих Велики и флаута

Пруска принцеза Ана Амалија, рођена 1723. године, Фридрихова најмлађа сестра и засигурно једна од најважнијих особа у његовом животу, и сама је била мецена, аматер-извођач и композиторка. Ана Амалија је углавном свирала на инструментима са диркама, али се окушала и у музицирању на флаути, виолини и лаути. У тридесетим годинама свог живота озбиљно се посветила компоновању и узимала је часове код Јохана Филипа Кирнбергера, усавршавајући се пре свега у вештини контрапункта. Током 60-их година 18. века салон принцезе Ане Амалије био је један од најзапаженијих музичких салона у Берлину, који је посећивала виђена интелигенција пруске престонице. Данас се изузетно значајном сматра музичка библиотека коју је за собом оставила ова племкиња, а која је у великој мери формирана под Кирнбергеровим утицајем, богата и музикалијама његовог учитеља, Јохана Себастијана Баха.

У току свог ангажмана при двору Фридриха Великог, Карл Филип Емануел Бах је писао камерну музику за флауту, али није познато ко је изводио ова његова дела, јер његово намештење на двору није подразумевало компоновање већ превасходно обавезу да прати краља на чембалу, док је сам Фридрих музицирао. Соната за флауту соло у а-молу, Х. 562, написана је 1747. године, а објављена у Берлину 1763. године и моделована је према соло сонатама његовог оца, са очигледном тежњом стварања илузије два гласа.

Међу композиторима на Фридриховом двору који су писали камерна дела за флауту био је и Јохан Фридрих Агрикола, ученик Јохана Себастијана Баха, а потом и Јохана Јоакима Кванца. Ангажован у служби Фридриха Великог од 1751. године, Агрикола је имао прилику да поставља и своје опере у Берлину, али се ипак више истакао као оргуљаш, професор певања и музички писац.

Аутор емисије: Срђан Атанасовски