субота, 12.05.2012, 23:35 -> 07:58
Извор: Трећи програм
Наука и друштво – Венсан Нујрига: Милитаризација космоса
Почетком 2012. године у седишту Уједињених нација у Њујорку одржан је састанак стручњака и дипломата на којем се није разговарало о кризним жариштима у свету већ о одржавању мира у космосу.
У таласу геополитичких, финансијских и еколошких криза које потресају планету Земљу, ова прича може изгледати анегдотска, скоро неприкладна. Иако широј јавности није довољно познато, око 100 км изнад наших глава одвијају се необичне активности.
У земаљској орбити недавно је примећена непозната војна космичка летилица и необичан сусрет два кинеска сателита. Да би узнемиреност била већа, Пентагон је прошлог лета објавио алармантан извештај о томе да кинеска армија развија „антисателитска" оружја. Сви почињу да се плаше отпочињања трке у наоружању у области космоса.
Границе између цивилног и војног коришћења у космосу су невероватно лабаве. Рецимо, сателит GPS служи како за вођење ракета, тако и за вођење аутомобила. Више од 90% космичких активности су двојне, немогуће је дешифровати намере пројектила само по његовом изгледу.
Најсавршеније верзије војних система биће у стању да са Земље гађају објекте на висини и до 2000 км. Тако ће шпијунски сателити бити изложени опасности да буду уништени.
Међутим, постоји и могућност да се у космосу користе тзв. „сателити убице", који су у стању да сеју пустош на било којој висини. Таква летелица се причврсти за неки други сателит, а да овај за тај 'састанак' није био припремљен, и на њему може да врши различита ометања, све до уништења. „Амерички војни стручњаци већ замишљају кинеске 'паразитске' микросателите како се 'мувају ' око њихових космичких летелица."
Али, у евентуалним космичким сукобима велику опасност би представљали остаци уништених објеката. Један војни стручњак упозорава: супротно ратним бродовима који тону када су погођени, космички остаци летелица непрекидно прете попут торпеда...
Текст Венсана Нујриге Милитаризација космоса преузимамо из часописа Science et vie, број 2/2012. Са француског језика превео је Радослав Ђерић.
Уредница циклуса: Оливера Нушић.
Коментари