Опере – Јакопо Форони: Кристина, краљица Шведске

Форони је данас готово заборављен композитор, чији невелики опус показује да је био велики таленат и потенцијал италијанске музике у првој половини XIX века. Рођен је у близини Вероне 1825. године, а музику је студирао код свог оца Доменика Форонија. Прву оперу под именом Маргарита написао је 1848. године, када је добио похвалну критику у часопису Газета музикале ди Милано коју је потписао Албрето Мацукато. Наредне године постаје диригент оркестра краљевског позоришта и капеле у Стокхолму. На овој позицији представљао је публици дела која у то доба нису била извођена у Италији, као што су Шуманове симфоније или Берлиозова оркестарска дела. Године 1850. поред опере Кристина краљица Шведске написао је и три једноставачне симфоније за извођење у Милану, које је одмах потом публиковао Рикорди, што је јединствена појава у Италији половином XIX века. Популарност ових симфонијских дела није била занемарљива, док је прва Форонијева симфонија била на репертоару италијанских диригената, сежући чак до Тосканинија у XX век. У опери Гладијатори Форони је применио свој нови стил оркестарског писања. Његово последње дело је опера буфо Адвокат Пателин која је написана на шведском језику, и која је изведена само неколико месеци после његове преране смрти 1858. године, када је подлегао колери, са само 33. године.

Форонијево познавање оркестарске музике и инструментације га одваја од других савременика са Апенинског полуострва. Све одлике Форонијевог оркестарског писма, његову композициону сигурност и свежу мелодијско-хармонску инвенцију чућете у увертири за оперу Кристина, краљица Шведске која по свим својим карактеристикама одступа од већине познатих увертира из италијанских опера тог доба.

Садржај опере који третира историјски догађај абдикације шведске краљице Кристине, њену конверзију у католичанство и одлазак у Италију, овде је дат уз доста оперске слободе. Прича о одласку Кристине из Шведске је представљена кроз пет сцена, а чућете одсеке Завера, Изгубљени сан и Абдикација. У питању је опера велике драмске убедљивости, која се са правом може сматрати једним од најзанимљивијих остварења италијанске опере средином XIX века. У либрету је потцртан љубавни елемент, тако да Кристина у ствари абдицира пошто је одбацује човек у кога је заљубљена, Габријел де ла Гарди, који уместо Кристине бира Марију Еуфрозину. У великодушном чину Кристина опрашта Габријелу и препушта трон рођаку Карлу Густаву, коме је у младости обећала своју руку.

Уредница емисије Ксенија Стевановић