Фридрих Велики и флаута

Још од малих ногу Фридрих Велики је почео да свира флауту, не би ли у младости израстао у вештог аматера-флаутисту и умешног композитора дела за овај инструмент. Поред тога што је за време своје владавине подстицао богат музички и позоришни живот у престоном Берлину, Фридрих Велики је на свом двору у Потсдаму скоро сваке вечери организовао музичке догађаје за одабране музичаре и публику, на којима се краљ појављивао у улози виртоуза на флаути. Према сведочанствима његових савременика, Фридрихова умешност није била занемарљива. Енглески историчар музике Чарлс Берни је поводом своје посете Потсдаму, забележио следеће:

Његово Величанство је извело соло партове флауте са великом прецизношћу, његово украшавање је било јасно и уједначено, његова техника прстију бриљантна, а укус чист и једноставан. Био сам врло задовољан, а и изненађен уредношћу његовог извођења алегро ставова, као и експресијом и осећајношћу у адађо ставовима; укратко, његова интерпретација је превазилазила, у многим погледима, све што бејах чуо међу дилетантима, па чак и професорима.

Сагледавајући Бернијево сведочанство са увидом у техничке захтеве композиција које су извођене на Фридриховом двору, може се закључити да је Фридрихова техничка вештина била заиста на високом нивоу.

Поред тога што је сам свирао и компоновао за флауту, Фридрих Велики је у току своје владавине ангажовао низ музичара који су били врсни познаваоци овог инструмента. Разноврсна дела компонована за флауту за потребе музицирања на двору Фридриха Великог представљају, стога, огроман допринос литератури за овај инстурмент у 18. веку. Франтишек Бенда, виолиниста и композитор, придружио се капели Фридриха Великог још 1733. године, када је Фридрих био принц престолонаследик и обитавао у својој резиденцији у Рупину, а остао је у Фридриховој служби све до своје смрти 1786. године, неколико месеци пре него што је и сам краљ преминуо. У својој аутобиографији из 1763. године Бенда смело наводи да је пратио краљеве интерпретације преко десет хиљада пута. Иако у опусу овог композитора доминирају дела за његов инструмент, односно виолину, Бенда је у току службе при двору компоновао и низ концерта за флауту који су углавном конципирани у молским тоналитетима и у којима се може приметити присуство такозваног Sturm und Drang стила, карактеристичног за симфонијски израз аустријских и немачких композитора 70-их година 18. века.

Још један композитор на двору у Потсдаму који је у току свог ангажмана дао значајан допринос флаутистичкој литератури, иако сам није био флаутиста, био је Карл Филип Емануел Бах. Бахов син је 28 година служио као краљев корепетитор примајући релативно малу плату, те се чини да његово композиторско умеће није претерано интересовало Фридриха Великог. Његов Концерт за флауту у А-дуру, Х.438, из 1753. године, вивалдијевског је типа, а постоји и у верзијама за чембало и за виолончело, при чему је верзија за флауту вероватно била намењена Јоакиму Кванцу.

Аутор емисије: Срђан Атанасовски