Мајстори барока – Јохан Фридрих Мајстер

Пред нама је последњи званични албум славног ансамбла Музика Антика из Келна, који се 2007. године расформирао, да би своју дискографску путању завршио прошле, 2011. године, објављивањем компакт диск издања које представљамо у емисији.

Како руководилац ансамбла Рајнхард Гебел записује у програмском тексту, његова жеља је била да заврше своју дискографску каријеру онако како су је и започели: делима немачког барока. Наиме, 1976. године објавили су своју прву винил-плочу са сонатама Шмелцера и Керила, да би прво велико интернационално признање, награду Едисон, добили за остварење „Немачка музика у XVII веку". На крају су одлучили, први пут у модерно доба, да јавности представе сонате немачког аутора Јохана Фридриха Мајстера који је стварао у другој половини XVII века.

Прецизирајмо: Сонате су снимљене 2004. године за потребе преноса WDR-а, да би их уметници изабрали као свој завршни, поздравни, дискографски аманет, који их представља као озбиљни, посвећени ансамбл у доба када „рана музика" све више, по њиховим речима, постаје полигон за карневализацију и тривијализацију. 

Овај запис је плод истраживачког ентузијазма Рајнхарда Гебела и ансамбла Музика антика из Келна који су отргли забораву Мајстерова дела као један од најлепших примера барокне камерне сонате, са немачког подручја, у генерацији пре Јохана Себастијана Баха. У Мајстеровој музици се осећају разнолики утицаји. Срећемо елементе Лилија, Корелија, Букстехудеа, Розенмилера, Шајна или Шица. Међутим, Мајстер је успео да их претопи у себи својствен израз који указује на оригиналан таленат.

Овај немачки композитор и оргуљаш потиче из околине Хановера, а датум његовог рођења је непознат. Мајстерова биографија указује на бунтовну природу. Познат је инцидент са војводом Фердинандом Албрехтом од Брунзвик-Линебурга, који се завадио са својим музичарима око плате, што је кулминирало тиме да је Мајстер био бачен у затвор октобра 1678. године. Уз помоћ пријатеља успео је да побегне. Иако је за њим послата потера, он је убрзо ступио у службу бискупа  у Либеку. Године 1683. постаје оргуљаш Цркве Свете Марије у Фленсбургу, где се спријатељио са војводском породицом која је живела у оближњем дворцу Гликсбург, за чије је потребе је писао инструменталне композиције. На овом месту је остао до краја живота 1697. године.

Емисију уређује Ксенија Стевановић