Музика 18. века – Антоан Доверњ

Године 1739, постао је виолиниста краљевске капеле, а пет година касније и члан оркестра Опере. Убрзо се Доверњу указала прилика да у овој институцији представи своје прво сценско дело, балет Заљубљени из Темпеа, а након позитивних критика, уследила је и поставка његовог најзначајнијег оперског остварења, дела Размењивачи робе. Ова једночина опера, која је у партитури била означена као „опера буфон или интермедиј" представљала је важну етапу развоја комичне опере у Француској, а њена популарност је допринела да Доверњ у наредних двадесет година остане једна од најзначајнијих личности музичког живота француске престонице.

Доверњ је 1755. године је наследио Франсоа Ребела на месту капелмајстора краљевске капеле, а потом је постао и један од три директора институције "Духовних концерата". Током једанаест година колико је провео на овој функцији, Доверњ је компоновао и извео велики број духовних композиција, међу којима се истиче његов Те Деум.

Ипак, његов најзначајнији ангажман био је онај у париског Опери, којом је управљао у три наврата. Током његовог мандата, упркос резервама које је Доверњ имао према стилу Кристофа Вилибалда Глука, 1774. године је премијерно изведена опера Ифигенија на Аулиди, прва од седам колико ће аустријски композитор представити у Паризу и чија ће извођења започети дуготрајну дебату у француским музичким круговима.

На почетку своје каријере, Доверњ је готово искључиво писао инструменталне композиције, у којима се могао приметити утицај италијанске музике, пре свих Локателија. Концертантне симфоније које вечераш слушате, карактеристични су примери музике настале у Француској средином 18. века, у којима барокне структуре добијају прозрачније окружење, а грандиозне мелодије гипкији и флексибилнији ток.

Слушаћете Концертантну симфонију опус 4 број 2 у А-дуру Антоана Доверња у интерпретацији ансамбла Кончерто из Келна.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић