Опере – Салијери: Трофонијева пећина

Праизведба ове опере је била у Бургтеатру у Бечу, 12. октобра 1785. године, а дело је написано на либрето Ђованија Батисте Кастија, који је инспирисао Лоренца да Понтеа да напише свој предложак за Моцартову оперу Тако чине све. Сам Касти је записао да је Трофонијеву пећину написао како би се "подсмехуно црномагијским ритуалима и егозорцизмима којима су се бавили шарлатани, на очиглед наивних фанатика". На својеврстан начин ова опера је представљала покушај стварања новог типа опере буфо у касном XVIII веку, а савременици су поздравили овај покушај, иако је на пример, Ђакомо Казанова имао негативно мишљење о овом остварењу. Трофонијева пећина је доживела невероватан успех - само у Бечу изведена је 26 пута између 1785. и 1787. године. Потом је путовала свуда по Европи, а посебно је била добро примљена у Паризу и Лондону. У мемоарима Гертруде Ригети Ђорђи налазимо занимљив податак да је Росини познавао музику из Трофонијеве пећине коју је често звиждао и певушио.

На премијери Салијеријевог дела, 1785. године у Бечу, певали су познати певачи који ће касније учествовати у Моцартовим операма. Њих је изабрао сам либретиста Ђовани Батиста Касти. То су, набројимо их: Ен Селина позатија касније као Ненси Стораче у улози Офелије, Челесте Колтелини као Дори, Франческо Бусани као Аристон, Стефано Мандини као Плистен, Винченцо Калвези као Артемидор и Франческо Бенучи као Трофоније. Цар Јозеф III је дуго времена желео да се, славни сопрани, Колтелини и Стораче надмећу у некој опери и ту прилику је добио у овом Салијеријевом делу. Франческо Бенучи је сматран једним од најбољих буфо карикато басова свог доба, а његова популарност је била толика да је играо Фигара на премијери Фигарове женидбе односно Лепорела и Гуљерма у Моцартовима операма Дон Ђовани и Тако чине све. Франческо Бусани је касније први извео ролу Дон Алфонса у Тако чине све, а познат је и као Први Комтур и Мазето у историји опере. Винченца Калвезија су савременици опсивали као једног од најбољих италијанских тенора, а био је познат по својој беспрекорној дикцији. Стефано Мандини је био Алмавива у Фигаровој жендиби, а ту улогу је и играо и у Паизијеловом Севиљском берберину. Описиван је као примо буфо мецо каратере, и сматран је изузетним глумцем, а могао је да пева и тенорске и баритонске улоге.

Салијеријева Трофонијева пећина је шармантно и питко дело, које користи елегенатни комички језик, очишћен од фарсичности и подмсеха првобитне опере буфо.

Уредница емисије Ксенија Стевановић