Музика вива – Донауешинген 2011

Ауторка истиче приликом образлагања своје поетике, да као мајка двоје деце, једино може да компонује у време када сви спавају. Ова њена принудна искљученост се одражава на креативност слично деловању сна, будући да она писање музике и снивање повезује алијенацијом, за коју не мисли да је нужно лоша. Такав однос према стваралаштву и према сновима, Немцова је извела из Бењаминове дијалектике буђења која је резултат сукоба света сањара и света будних у тренутку буђења. Композиторка је ову нит следила кроз дела аутора блиских Бењамину, те је поред његовог, за своју композицију одабрала још и одломке из текста Белешке о сновима Теодора Адорна и Елегије из Букова Бертолта Брехта.

Три текстуална предлошка која потичу из домена књижевне и критичке теорије, као и поезије, ауторка је омузикалила водећи се идејом да са одношавањем музичких слојева ипак очува њихове различитости. Решење је пронашла у средњовековној историји музике, у делима Гијома де Машоа, тачније, његовим изоритмичким мотетима. Истовремено звучање различитих текстова у раној полифонији је Немцову охрабрило да у свом делу на сличан начин оствари контрапунктски спој, наиме техником хокетуса. Како би се поетски ритам ускладио са ритмом мелодије, те истакли наступи различитих гласова, Машо је наглашеним квази-канонским „улазима" на кратком растојању скретао пажњу на различитост деоница, које су истовремено синхронизоване у јединствен музички ток ригорозном изометријском и контрапунктском логиком. Немцова је задржала основу ове идеје, реализујући је тако што је шесторо певача поделила у две групе од по три извођача.

Дело се изводи тако што три извођачице певају и свирају удараљке, док насупрот њима на сцени стоје тројица извођача који палицама за удараљке свирају контрабасе при том такође певајући. Сам музички материјал који овакав извођачки апарат доноси, органозован је на темељу хипнограма - дијаграма снова. Овај вид артикулације је пандан Машоовој изометрији. С друге стране, „сањалачки" карактер овог дела условио је да звучни резултат носи одлике „оностраног". Гласови се у хокетусу јављају наизглед насумично, док инструментални парт доноси донекле препознатљиве мелодијске и ритмичке флоскуле, али због инструментације, оне делују изображено, донекле, као у сну.

Аутор емисије Милан Милојковић