Музика 18. века

Композитор и виолиниста Франсоа Франкер био је значајна фигура у музичком животу Париза од тридесетих година 18. века, па све до смрти у предвечерје Француске буржоаске револуције. Иако је као композитор Франкер био најактивнији на пољу опере, сарађујући пре свега са Жан-Феријем Ребелом и остајући укотвљен у музички језик позног барока, његова камерна остварења поседују карактеристике нешто модернијег музичког писма и помак ка естетици рококоа.

Његов савременик и колега из париске Опере, Жан-Батиста Квентен био је веома плодан аутор камерних дела. У његовом опусу најбројније су троставачне и четвороставачне виолинске трио сонате у којима је честа употреба двохвата и трохвата. У овим делима повремено се могу пронаћи играчки ставови са ознакама Алеманда и Контраданца, које наликују претечама моденог валцера. Упркос повременој ритмичкој монотонији, Квентенове композиције исказују завидну мелодијску инвентивност и неуобичајено богат хармонски језик.

Луј-Габријел Гијмана је након школовања у Торину, започео каријеру у Лиону, да би се 1737. године вратио у родни Париз. У Француској престоници Гијман је убрзо стекао репутацију једног од најтраженијих и најплаћенијих дворских музичара, који редовно наступају на приватним концертним вечерима које је организовао краљевски пар. О његовом извођачком и композиторском умећу сведочио је Гијманов савременик, Луј-Клод Дакен, који је написао 1752. године: Он је верованто најизврснији и умешнији виолиниста којег можете чути. Нема те потешкоће која би га зауставила а уме и да компонује дела која повремено посраме и његове ривале. Међу свим великанима, овај славњени уметник је један од најпродуктивнијих. Његова дела поседују дирљиву лепоту."

У емисији ћете слушати Трио сонату опус 2 број 6 у Е дуру Франсоа Франкера, Сонату за четири инструмента у Де-дуру Жан-Батисте Квентена и Сонату у а-молу опус 17 број 6 Луј-Габријела Гијмана.

Емисију уређује Ивана Неимаревић.