Џон Стенли и енглеска оркестарска музика

Каријере Стенлија и Бојса наликују једна другој - оба музичара радила су под окриљем англиканске цркве, били су запажени оргуљаши, а у свом зрелом добу су били ангажовани и као композитори при енглеском двору. Ораторијуми, секуларне оде и богослужбена дела заузимају значајно место у опусима оба ствараоца, док су у компоновању сценске музике имали тек ограниченог успеха. Структуре њихових опуса се, ипак, разликују на плану оркестарске музике; док је Стенли углавном публиковао концертанта дела, Бојс се публици јавних концерата представио као аутор више збирки увертира и симфонија.

Иако Бојс у току свог живота није објавио ниједан концерт, у његовој рукописној заоставштини сачувано је неколико концерата и кончерта гроса. Један од ових концерата, познат и под назовим Вустерска увертира, Бојс је касније прерадио и објавио као Осму симфонију у свом опусу 2, 1760. године. У овом делу, наглашен је играчки карактер ставова, а приметан је и утицај Јохана Кристијана Баха. Од осам симфонија из Бојсовог опуса број 2, три су настале на основу увертира духовних композиција. Први став Шесте симфоније преузет је из ораторијума Соломон, док је први став Седме симфоније преузет из оде Нежна лира. Ови ставови су у форми француске увертире, са упечатљивим фугато одсецима, након чега следе играчки ларгето у шестој, односно модерато и духовита енглеска жига у седмој симфонији.

Аутор емисије: Срђан Атанасовски