18. век – Композиције Андрее Лукезија

Овај италијански уметник, рођен је 1741. године недалеко од Тревиза у богатој племићкој породици, која се у четрнаестом веку преселила из Луке у Венецију и преузела презиме које је упућивало на њихово порекло. Током шесте деценије 18. века, Лукези се преселио у Венецију где је, између осталих, музику учио код Балдасареа Галупија. Од тог тренутка, његова каријера је доживела брзи успон, те је убрзо постао оргуљаш у Сан Салватореу и истакнути композитор дела за инструменте са диркама, као и духовне и позоришне музике. Године 1771, добио је поруџбину да компонује музику за сахрану Војводе од Монтеалегреа, шпанског амбасадора у Млетачкој републици. Као чувени виртуоз, Лукези је често наступао и ван Венеције, а између осталог, била му је указана част да наступи на инаугурацији нових оргуља у базилици Светог Антонија у Падови. Крајем 1771. године, Лукези је отпутовао у Бон, где је био ангажован три године као капелмајстор на двору Принца-електора и келнског надбискупа Максимилијана Фридриха. Након венчања са ћерком једног од принчевих високих саветника, Лукези се трајно настанио у Бону, где је остао до своје смрти 1801. године. Иако нема доказа да је Лукези био учитељ младог Бетовена, који је од 1781. до 1792. био помоћни оргуљаш, чембалиста и виолиста бонске дворске капеле, претпоставља се да је музика старог мајстора - која је редовно извођена на двору - утицала на стил будућег бечког класичара. Са друге стране, сасвим је извесно да је Лукези био учитељ читавој генерацији аутора која је била активна током последњих деценија 18. и на почетку 19. века, а међу којима су и Антоњих Рејха, браћа Бернхард и Андреас Ромберг и Фердинанд Риз.

Емисију уређује Ивана Неимаревић.