Музеј звука - мандолина и фортепиано

У емисији МУЗЕЈ ЗВУКА чућете дела за мандолину и фортепиано Јохана Непомука Хумла и Ђованија Хофмана.

Мандолина води порекло из породице мандора, жичаног инструмента који је у Европу стиглао из арапске културе, а први пут се као нови музички инструмент помиње у Француској 1580. године.

У 18. веку ово је био један од најпопуларнијих инструмената у Италији и Француској, те почињу да се штампају први трактати за овај инструмент који се баве проблемима артикулације попут лествичних низова, арпеђа, украса и разложених акорада. За разлику од њих, трактати из времена барока отварају другачија, више техничка питања, попут постављања десне руке ради лакшег извођења на инструменту.

Осим примене у традиционалној, народној музици, мандолина се среће и у делима озбиљне музике попут Хендловог ораторијума Александар Бал, опера Дон Ђовани Волфганга Амадеуса Моцарта и Вердијевог Отела, преко Песме о земљи Густава Малера, Агона Игора Стравинског, те Серенаде Арнолда Шенберга и Пет комада Антона Веберна.

Ауторка емисије: Ђурђија Вучинић

Музеј звука - мандолина и фортепиано

Програмска шема

Коментари