недеља, 01.04.2012, 00:15 -> 14:06
Извор: Трећи програм
Грамофонија
У емисији ГРАМОФОНИЈА Фантазију у Це дуру познату под називом "Вандерер" и Сонату у А дуру са ознаком 664 Франца Шуберта изводи пијаниста Свјатослав Рихтер. Плочу је објавила издавачка кућа "Хиз мастерс воис".
Програмски коментари на британским плочама често одишу духом универзализма и космополитизма. Међутим, ово издање се разликује по томе што се таквим говором представља ток догађаја „иза сцене", односно, сам сниматељски процес. Коментар није посвећен описима вечитих вредности Шубертових дела, већ проналажењу истих тих особина код извођача, Свјатослава Рихтера. Судећи према омоту, снимање Рихтерове плоче је представљало важан догађај који је окупио музичку елиту тог доба из разних крајева света. Техничко особље и менаџмент ИЕмАј-а су били из различитих земаља Западне Европе, док је снимању присуствовао још један велики совјетски уметник, Рудолф Баршаи. Специфични концертантни карактер снимања Рихтерове интерпретације је последица уметникове праксе да реализује изузетно дуге „тејкове", које касније није кориговао, већ је, уколико није био задовољан, снимао цео сегмент изнова. Самим тим, боравак са друге стране режијског стола је свакако наликовао слушању особеног реситала. Такође, продуценти британског издавача су и у овом случају зашли у поље музикологије, радећи заједно са Рихтером на приређивању партитуре из које ће маестро свирати. Након проучавања око 100 верзија Вандерер фантазије, уз сарадњу Паула Бадура-Шкоде, на овој плочи је објављена она која је најближа ономе за шта се верује да су биле Шубертове интенције.
Рихтерове студијске навике су условиле да се снимци које је остваривао на Западу не разликују превише од оних из СССР. Међутим, ипак је могуће уочити извесне особености ИЕмАј-ове продукције. Пре свега, оштрина овојнице перкусивне компонентне клавирског звука, која је тако проминентна на Мелодијиним записима, у случају британског винила делује благо заобљено, донекле ублажавајући монументалност Рихтеровог пијанизма. С друге стране, артикулацији реверберације је посвећена већа пажња него што се то радило на истоку, што је резултирало јасним простирањем брзих пасажа и арпеђа, те звучном сликом изузетно прегледне структуре. Насупрот томе, снимак се чини превише затвореним из просторног аспекта, што је вероватно последица стриктне студијске спацијализације, те на известан начин чини наличје овако прегледне продукције.
Аутор емисије Милан Милојковић.
Коментари