Најл Фергусон: Моћ новца

У седмичном циклусу ЕКОНОМИЈА И ПОЛИТИКА, који емитујемо од понедељка, 26. до петка, 30. марта, можете слушати четрнаесто, последње поглавље књиге Најла Фергусона "Моћ новца" (2000), коју ће код нас ускоро објавити „Службени гласник", у преводу Невене Мрђеновић. Поднаслов Фергусоновог дела гласи "Новац и моћ у савременом свету, 1700 - 2000", наслов поглавља које читамо "Мањак напрезања и границе економске моћи", а основно питање на које се у њему тражи одговор - "Да ли су демократске силе рањиве због смањене војне потрошње?"

Најл Фергусон је професор политичке и финансијске историје на универзитету Оксфорд и гостујући професор на Стерновој Пословној школи, на Универзитету Њујорк. Аутор је и књига Папир и гвожђе, Кућа Ротшилд, Сузе рата, Виртуелна историја. Редовно пише за Књижевни додатак Тајмса и плодни је коментатор савремене политике.

„Водећа претпоставка Моћи новца", пише Најл Фергусон, „гласи да ови сукобљени импулси - ради једноставности, назовимо их секс, насиље и моћ - појединачно или заједно, могу да прегазе новац, економски мотив. Нарочито су често политички догађаји и институције доминирали економским развитком - и објашњавају његов прилично неуједначени тренд." У складу с тим, главни закључак књиге јесте „да пара не врти свет, ништа више него што ликови у Злочину и казни делају у складу са логаритамским таблицама. Пре су политички догађаји - а изнад свега ратови - обликовали институције савременог економског живота... Штавише, унутрашњи политички сукоби - не само због потрошње, опорезивања и зајмова, него и због неекономских питања попут религије и националног идентитета - покретали су еволуцију модерних капиталистичких институција: пре свега, парламента и партија."

Прецизирајући питање, на које настоји да одговори у последњем поглављу, да ли су демократске силе рањиве због смањене војне потрошње, Фергусон додаје још једно: „... зашто Сједињене Државе данас не могу да буду више налик на Уједињено Краљевство од пре сто година? Јер, један од главних закључака књиге јесте да је допуштање настављања економске глобализације без руководеће империје - ризично, и једног дана може се просуђивати као будаласто одустајање од одговорности." У том контексту, за нас може бити посебно интересантно Фергусоново разматрање о томе колико је коштало „од 1999. да се Срби истерају са Косова, а Албанци врате на њега", укључујући у цену и то да ће снаге НАТО морати да остану на Косову најмање пет година. „Одговор је - не много." Свега 7,7 милијарди фунти, док је цена операције Пустињска олуја износила 63 милијарде. Он сматра да су, зато, високу цену својим страдањем платили српски цивили. Ипак, аутор напомиње да није могуће „описати исход рата на Косову као недвосмислену победу НАТО".

Уредник циклуса Ђура Војновић.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом