Опере – Винченцо Белини: Капулети и Монтеки

Белинијева опера Капулети и Монтеки премијерно је изведена у театру Ла Фениче у Венецији 1830.године, а претпоставља се да је њеној париској премијери у Италијанском театру 1833. године присуствовао и Фредерик Шопен, иначе велики љубитељ Белинијеве кантилене. Ренесанса ове опере је започела 1935. године, када је поводом обележавања стогодишњице Белинијеве смрти, дело поново постављено на европске позорнице, оставши до данас део стандардног оперског репертоара и поред тога што лик главног мушког протагонисте тумачи мецосопран.

На музичком плану, ова опера отвара Белинијев зрео стваралачки период, у којем је евидентно његово умеће обликовања комплексније музичке структуре. Посебно је препознатљив манир уланчавања арије, ариоза, речитатива и ансамбла на малом простору, што се посебно уочава у финалима чинова.

Сам сиже приче о уклетим љубавницима - Ромеу и Јулији, инспирисан је италијанским ренесансним изворима, а не Шекспировом трагедијом. На фону сукоба између две породице, које припадају зараћеним странама - Гвелфа и Гибелина у Верони у XIII веку, дешава се љубав двоје младих, која се неће завршити срећно. Јулију приморавају да се уда за Тебалда, а она не могавши да се суочи са оваквом судбином испија напитак који ће учинити да сви помисле да се убила. Крај је свима познат. Јулија је пала у дубок сан а Ромео, не знајући за план који је сковала заједно са својим доктором Лоренцом, испија отров на њеном гробу. Када се несрећна девојка пробуди и види тело свог вољеног, она умире од бола остављајући све остале из зараћених табора да се преиспитају о мржњи која доноси само смрт и тугу.

Емисију уређује Ксенија Стевановић.