Историјски снимци

Име овог америчког пијанисте који је живео од 1930. до 1983. године, најчешће се повезивало са интерпретацијама музике двадесетог века, али је исто тако било похваљено и његово извођење на раним инструментима са диркама, те истрживање барокног репертоара. Овог  рођеног Њујорчанина је након дебитантског концерта који је одржао 1951. године у свом родном граду, критичар Њујорк Тајмса описао као младог уметника са афинитетом ка експерименталном приступу клавиру који је већ доведен до савршенства. Исте године се преселио у Француску где је сарађивао са Пјером Булезом, често наступајући на његовим Домен мизикал концертима на којима су представљана многа, а сада изузетно позната дела музичке литературе XX века. По повратку у Њујорк, на који су га приморали недостатак новца и слабо плаћени концерти, Џејкобс је постао званични пијаниста и чембалиста Њујоршке филхармоније. На овом месту је деловао од 1961. године до своје смрти. У плодној каријери овог пијанисте, истиче се сарадња са америчким композитором Елиотом Картером чији је скоро целокупан клавирски опус тонски забележио.

Џејкобс је, говорећи о заступљености савремене музике, која је представљала његово доминанто поље интересовања, једном приликом изјавио да је збуњен чињеницом да се извођачи не сналазе у интерпретацији музике свог века и да су неки од разлога који су му побудили жељу за музиком, управо остварења са почетка двадесетог века које је чуо још као дечак. Будући да ова музика не поставља у први план проблематику стила, наводи Џејкобс, тиме је олакшано њено тумачење које се може поистоветити и са читањем дневних новина.

Ауторка емисије: Ђурђија Вучинић