Радомир Константиновић: Нема цивилизације без опсценог

У петак, 9. марта можете пратити Константиновићев текст Нема цивилизације без опсценог који је читан на нашем програму 17. фебруара 1967. године. Константиновић анализира часопис Савременик који је посвећен односу порнографије и уметности.

„...Проблем порнографије велики је наш проблем; ми од њега нисмо ослобођени нити се он своди само на проблем такозваног шунда. Тај проблем је проблем сваке културе, од кога није изузет ниједан њен слој. Свест о опсценом, која је у основи сваког разговора о порнографији, је интегрална свест. У нама почива та свест која је увек спремна да проговори о порнографији. Бескрајна је илузија (којом су, изгледа, плаћена прва открића психоанализе) да је опсцено, као дело репресије, потискивање правих наших садржаја и мотива, нашега страха од њих, осуђено на смрт у слободи која ће се постићи ослобађањем нашег бића од сваке форме репресивности. Са открићем, клиничким путем, да је Зло увек пореклом из потискивања сексуалних нагона, поверовало се у Добро слободне личности али, истовремено, и у нашу способност да изградимо такву личност, с ону страну сваког мотива "опсцености". На тај начин сама природа репресије постала је енигматична: ако је она везана за услове грађанског васпитања (Беча у Фројдово време), откуд она постоји и даље, манифестујући се пре свега у откривању "опсценог", које није ништа мање жестоко и грозничаво од онога у Фројдово време, и у сукобу наше свести са порнографијом која често такође није ништа друго до израз једне репресивне свести?.."

Уреднице циклуса: Радмила Глигић и Оливера Нушић.