Опере – Ђоакино Росини: Аделаида од Бургундије

Током 1817. године, Росини је компоновао Пепељегу, Свраку крадљивицу и Армиду. Последње дело, за које је у децембру те године имао заказану премијеру у римском театру Арђентина, била је опера Аделаида. Пошто је имао изузетно кратак рок, Росини се одрекао акомпањато речитатива, које је користио системски од 1815. године, увертиру је преузео из своје раније опере Промена брака, док је за неке мање важне странице партитуре замолио свог пријатеља Микеле-Карафу де Колобрана да му помогне. Премијера опере није била успешна. И публика и критика су оценили да је дело слабашно и не превише инспирисано. Данас, пак, музиколози сматрају да је ово дело важно због своје „прелазне природе" и због успостављања каркатеристика озбиљног „серија" језика Росинијевог оперског театра.

Сиже опере је инспирисан средњовековном историјом Италије. Године 950, Лотар, краљ Италије, умире млад и оставља иза себе удовицу Аделаиду, ћерку Рудолфа од Бургундије. Беренгар успева да прогласи себе за наследника и том приликом планира да Аделаиду уда за свог сина Аделберта. Аделаида, стога, бежи у утврђење Каносу.

Први чин започиње са Беренгаровим освајањем Каносе. И док народ оплакује судбину своје земље и своје краљице, Аделберт покушава да убеди Аделаиду да се уда за њега, иако је она још увек у жалости за својим мужем. Аделаида је у међувремену позвала у помоћ немачког цара Ота, који се налази у близини замка и који се заклиње да ће спасити Лотарову удовицу. Пошто Беренгар зна да нема довољно трупа да порази царску војску, он дозвољава Оту да уђе у Каносу и поздравља га уз све почасти. Ото тражи да упозна Аделаиду која понавља своје молбе. Очаран лепотом младе жене Ото објављује да намерава да је узме за жену. Аделберт је љубоморан, али га његов отац наговара да се стрпи док не стигне појачање. Аделаида скида црнину и схвата да се заљубила у свог вереника, а када млади пар крене у цркву на венчање, нападају их трупе Бернегара и Аделберта, које су у међувремену пристигле. Одједном се свечана атмосфера претвара у битку и конфузију. Аделаиду одводе Беренгарови војници, док Ото остаје сам иако успева да се одупре нападима непријатеља.

У другом чину Беренгарови војници се хвале својим нападом на Отове трупе, а Аделберт још једном тражи од Аделаиде да пристане да постане његова жена. Она га одбија, а тада стижу вести да је Ото успео да преокрене битку у своју корист и да зароби Беренгара. Аделбертова мајка Еуриче га моли да преда Аделаиду како би спасио оца, а како се младић колеба, Еуриче одлучује да сама уз помоћ Иролда помогне Аделаиди да побегне из замка. Ото се у међувремену догавара са Беренгаром да ће му дозоволити да се попне на италијански трон уколико ослободи Аделаиду. Међутим она се изненада појављује, а пошто је обећала Еуриче да ће учинити све да Беренгар буде ослобођен, Аделаида моли Ота да поштује њен завет. Беренгар и Аделберт одлазе, заклињући се на освету. Аделаида се опрашта од Ота који креће у одлучујући битку. Ото тријумфује и у последњој сцени опере враћа се у Каносу, док се у победничкој поворци налазе заробљени Аделберт и Беренгар.

Емисију уређује Ксенија Стевановић