Велики интерпретатори – Морис Андре

Морис Андре, рођен је у Алеу на југу Француске 1933. године у музичкој породици. Након вишегодишње приватне подуке у свирању трубе коју је добио у родном месту, Андре одлази на Париски конзерваторијум, а убрзо постаје и члан војног ансамбла. Године 1955. Андре постиже свој први велики професионални успех победивши на Међународном музичком такмичењу у Женеви. Ипак, успон у каријери овог уметника везује се за седму деценију деценију XX века, превасходно захваљујући серији снимака барокне музике које је начинио за дискографску кућу Ерато. Ова извођења достигла су велики успех и популарност, а историографија бележи да су управо она извршила значајан утицај на пораст интересовања за барокну музику током шездесетих година прошлог века. Током своје студијске каријере, Морис Андре забележио је око три стотине аудио снимака међу којима се налазе и бројне транскрипције дела за трубу различитих епоха.

Андре је био један од пионира „освајања" високих регистара трубе који су међу извођачима пре њега били ретко коришћени, превасходно услед изузетно захтевне технике извођења, те су његове многобројне транскрипције дела Баха, Хендла и Вивалдија донеле сасвим нов квалитет захваљујући пасажима изузетне покретљивости у високим лагама. Посвећеност Мориса Андреа уметности свирања на труби, огледала се и у његовој промоцији различитих верзија самог инструмента, међу којима и пиколо труба која је управо захваљујући Андреовом свирању постала мејнстрим инструмент.

Мориса Андреа су често називали Лујем Армстронгом класичне музике. У овом домену оставио је неизбрисив траг као уметник оријентисан на истраживање заборављених страница музичке историје, који је дао велики допринос успостављању нових стандарда извођаштва на труби, као и популаризацији овог инструмента у нашој епохи.

Аутор емисије: Стефан Цветковић