Ернст Мах: Наука, сазнање и заблуда

Ернст Мах (1838-1916) објавио је петнаестак књига из физике, епистемологије и историје науке, а утицао је на многе касније мислиоце у овим областима - филозофе Бечког круга, Алберта Ајнштајна, Лудвига Болцмана (који је био његов наследник на катедри), Волфганга Паулија, па и на Николу Теслу и Роберта Музила. У физици је најзначајније доприносе пружио путем описа ударних таласа и њихових ефеката (последице кретања при брзинама блиским брзини звука), те је по њему названа и физичка јединица за брзину звука, а величина позната као «Махов број» представља однос брзине извесног предмета и брзине звука у средини кроз коју се тај предмет креће. Осим тога, бавио се оптичким феноменима и механиком флуидâ (хидродинамиком), а знаменит је и по Маховом принципу, космолошкој хипотези која је значајно утицала на настанак теорије релативности. Његове књиге из физике и философије - Анализа осећајâ, Механика у њеном развоју, Популарнонаучна предавања, Принципи термодинамике, и друге - изазивале су бројне контроверзе све до данас.

Текст Парадоксално, чудесно, сабласно преузет је из истоимене књиге Ернста Маха која представља избор ауторових популарнонаучних и филозофских списа први пут штампаних у Erkenntnis und Irrtum. Skizzen zur Psychologie der Forschung из 1905. и у Populär-wissenschaftliche Vorlesungen објављеној 1923. године у Лајпцигу.

Књига Наука, сазнање и заблуда, коју је с немачког превео Александар Гордић, ускоро ће се појавити у издању ИЦ «Никола Тесла» из Београда.

Уредница емисије Тања Мијовић.

У наставку циклуса НАУКА И ДРУШТВО емитоваћемо текст Емили Рошер и Лиз Барнеу Диносаурус, мамут, неандерталац... могли би поново да оживе.