Грамофонија - Карлхајнц Штокхаузен: Јареслауф

Ово дело, чији назив се може превести као ритам година, настало је 1977. године као композиција за четири плесача, три пантомимичара, девојчицу, лепу жену, гагаку оркестар, траку и пројектор звука, а поручено је од Националног позоришта из Токија. У овом виду је и премијерно изведено уз суделовање империјалног гагаку ансамбла под управом аутора.

Две године касније, Јареслауф доживљава и европску поставку, најпре у Паризу а затим и у Келну, где је дан пре извођења представљено и ово издање Дојче грамофона, забележено са истим извођачима које је сутрадан публика имала прилике да види.

Инструментализација европске верзије овог дела укључује три хармонијума, наковањ, пиколо, бонго, три сопран саксофона, гран касу, чембало и гитару.

Како аутор истиче: „Јареслауф се ослања на чисту музичку енергију, таласе, ритмове, заједништво временских слојева, чинилаца временског спектра. Јареслауф симултано приказује - четири слоја музичког времена - миленијуме, векове, декаде и године. Четири искушења  доводе до стања мировања, а подстицаји сваки пут све поново покрећу. Приликом извођења, ова искушења и подстицаји постају чујни као звучни догађаји и речи које долазе из звучника".

Пројекција темброва игра веома значајну улогу у реализацији овог пројекта. Инструменти су иницијално додељени одређеном временском слоју, те су тако хармонијуми везани за миленијуме, наковањ и пикола за векове, бонго и сопран саксофони за деценије, те гран каса, чембало и гитаре за године.

Посебну пажњу привлаче покретљиви и изузетно прегледни наступи чембала и гитаре, праћени хармонијумима, те соло флауте на фону исте пратње са додатком наковња. Виртуозност при владању вештином тонске режије аутор је демонстрирао у својеврсној коди. У њој се проломљена грмљавина звучне масе постепено расформирава готово три минута, да би се након тога у последњем сегменту дела дешавао обрнут процес - стварање дугачког крешенда са измењеним звучним квалитетима. Промене тембралних активности у овом сегменту достижу интензитет који ће довести до последња два сазвучја сачињена од тонова хармонијума и сопран саксофона, чинећи једну сложену боју која завршава дело.

Аутор емисије: Милан Милојковић