Опера Фридриха Великог

Након што је ступио на пруски краљевски трон 1740. године, Фридрих Велики био је нестрпљив да престони Берлин, средиште војничке империје свог оца Фридриха Вилхелма I, претвори у један од европских центара културе и уметности. Најамбициознији пројекат, поверен архитекти и сликару Георгу Венцелаусу фон Кнобелсдорфу, било је подизање новог здања Краљевске опере на месту некадашњих утврђених зидина града. Фридрих Велики је веома нестрпљиво ишчекивао отварање своје оперске куће, тако да је оно било уприличено док су радови још увек били у току: скеле су још увек окруживале ново здање, фасада окренута ка чувеном Булевару Унтер дер Линден није била завршена, таваница у дворани није била осликана, а публика је морала да се задовољи дрвеним клупама. Ипак, ово отварање, уприличено 7. децембра 1742. године, памти се као изузетно свечан догађај.

Опера која је инаугурисала ново здање била је Клеопатра и Цезар Јохана Хајнриха Грауна, Фридриховог оперског композитора, писана на либрето Ђованија Ботарелија, према Корнејевом предлошку. То је уједно прва у низу опера у чијем главном јунаку препознајемо идеализовани лик Фридриха Великог - у овом случају, шест месеци после успешног освајања богате провинције Шлеске из руку Хабзбурговаца, Фридрих се са лакоћом могао поистоветити са ликом великог римског освајача Јулија Цезара. Овај аспект Цезаровог лика посебно је жив у другом чину Граунове опере који започиње брзим смењивањем речитатива и оркестарских синфонија које приказују битку Римљана и Египћана, а у којој Цезар успева да заточи египатског суверена, Птоломеја.

Један од великих изазова успостављања институције италијанске озбиљне опере у Берлину средином 18. века било је обезбеђивање врхунских певача. Велики интерпретатори опере школовали су се на конзерваторијумима у Италији, а северне немачке земље и Берлин ретко су се налазили на карти њихових путева. Из ових разлога, Фридрих Велики је одмах по ступању на трон 1740. године отпослао Карла Хајнриха Грауна у Италију са главним задатком да регрутује певаче за нову Берлинску краљевску оперу. Граунова опера Клеопатра и Цезар премијерно је изведена са две велике звезде италијанске опере - кастратом Паолом Бедескијем и примадоном Маријом Ђованом Гаспарини - у насловним улогама. У току 1743. године ансамблу краљевске опере у Берлину прикључило се више виђених солиста, међу којима се посебно истицао кастрат Феличе Салимбени. Наредна опера Хајнриха Грауна, Артаксеркс, на либрето Пјетра Метастазија, премијерно је изведена у децембру 1743, а посебну пажњу изазвала је арија насловног лика, На обали реке заборава.

Аутор емисије Срђан Атанасовски