Алпар Лошонц: Мислити кризу

Економска криза која не јењава од 2008. године доводи до тектонских поремећаја и у политичкој сфери, тако да се, очигледније него у времену без кризе, уочава тесна повезаност економске и политичке моћи. Одговори на кризу, међутим, далеко су од задовољавајућих. Према мишљењу Алпара Лошонца они су, углавном, тривијални и на прву лопту. Зато он поставља питање: може ли криза да нам понуди неку нетривијалну поуку? Одговор: може, али тај одговор мора у себи да садржи снажан филозофски импулс.

Лошонц нас већ неко време навикава на крајњу сложеност свога мишљења, не одустајући од те сложености чак ни када се чини да политички захтев дана тражи нефилозофску, дакле хитну реакцију. Лошонц, међутим, својим текстовима као да сугерише нешто потпуно друго: хитно је не одговорити на захтев за хитношћу. Због тога он нуди филозофију пре него било какав инстант рецепт за излазак из кризе. Његова аргументација је неужурбана и темељита, његови теоријски извори - попут Антонија Негрија, рецимо - никако нису недодирљиви, а његов повратак класичним делима - повратак неким Марксовим текстовима - далеко је од помодности неолевичарских синтеза. У време када сви говоре о капиталу, или га критикују (као да је реч о нечему прозирном и саморазумљивом), Лошонц тај појам анализира, настојећи да схвати како и од чега он живи, те на који начин делује. Демонстрирајући темељно филозофско образовање, Лошонц класичне текстове чита као живи материјал, као могућност да се криза мисли из перспективе која није доступна инстант одговорима и површним реакцијама.

Одличан познавалац постструктуралистичког мишљења, дакле неко ко темељито познаје критику дијалектичког кретања појма, Лошонц, изненађујуће, кризи приступа у терминима дијалектичке смене парадигми, што отвара готово неслућене могућности разумевања кризе и могућих одговора на њу. Помало као да их извлачи из формалина, где су незаслужено боравили неко време, Лошонц на светло дана изводи велике филозофе попут Хегела, Маркса, Блоха, Адорна, удахњујући живот не само њиховим текстовима, већ и нашим, по нешто уплашеним, а свакако збуњеним, погледима на оно што нам се, управо, дешава.

Уредник циклуса Иван Миленковић.