Велики интерпретатори – Диригент Невил Маринер

Невил Маринер студирао је виолину на Краљевском колеџу за музику у Лондону и на Париском конзерваторијуму. Након завршених студија, своју професионалну афирмацију започео је као виолиниста у Филхармонија оркестру и Лондонском симфонијском оркестру у којима је провео пуних тринаест година, док се међу значајним подацима из његове извођачке каријере издвајају наступи које је као солиста одржао сарађујући са водећим диригентима прошлог века попут Тосканинија, Фуртвенглера и Карајана. Промена његове професионалне оријентације уследила је након студија дириговања које је завршио код Пјера Монтеа на Музичком колеџу у Хенкоку, у Сједињеним Америчким Државама. Маринерова одлука да се посвети диригентском позиву у великој мери била је подстакнута и неким прагматичним разлозима. Наиме, у својим сећањима на период рада у Лондонском симфонијском оркестру током 1950-их година, Маринер истиче да је то било време веома ниског извођачког нивоа ансамбла у којем ентузијазам појединаца попут њега и још неколицине музичара није битно утицао на опште расположење и звук оркестра.

Незадовољство овим околностима, навело је стога Маринера да 1959. године са групом музичара оснује камерни оркестар Академије Свети Мартин у пољима који се убрзо истакао као један од најквалитетнијих састава у Великој Британији. За готово пет деценија успешног рада овог ансамбла, који важи за један од најпрепознатљивијих састава у свету, заслужан је управо Невил Маринер, који је све до данас као диригент и уметнички вођа ансамбла у кључним аспектима обликовао његов извођачки израз. Диригентска каријера Невила Маринера у највећој је мери везана за Академију Свети Мартин у пољима са којим је остварио и више десетина објављених албума за еминентне издавачке куће, међу којима су Филипс, И-Ем-Ај, Дека и друге. Поред руковођења овим ансамблом, Маринер је своју диригентску каријеру развијао и као руководилац неколико других састава. Између 1969. и 1978. године био је шеф диригент Камерног оркестар Лос Анђелеса, да би од 1979. до 1986. године руководио Симфонијским оркестром Минесоте. Током наредне три године Невил Маринер био је главни диригент Симфонијског оркестра Радио Штутгарта.

Широки уметнички сензибилитет Невила Маринера потврђен је његовим запаженим тумачењима дела композитора различитих епоха - од барока, до авангарде двадесетог века. Његова богата дискографија укључује, између осталог и дела Керубинија, Корелија, бечких класичара, већине романтичарских композитора, потом Родрига, Копланда, Ајвза и других. Својом изузетном посвећеношћу студијском снимању музике која је резултирала бројним албумима, Маринер се позиционирао кад једна од централних фигура музичке дискографије друге половине двадесетог века, остваривши сарадњу са неким од највећих интерпретатора међу којима се налазе и Мареј Пераја, Хилари Хан, Барбара Хендрикс, Андреј Гаврилов, Алфред Брендл и други. За посебан допринос музичкој култури Велике Британије, Невил Маринер је одликован Орденом британске империје, а носилац је и Француске Легије части, те низа других признања.

Аутор емисије: Стефан Цветковић.