Данијел Џејкобсон: Похвала неморалној уметности

Савремене расправе о могућности и оправданости етичке критике уметности углавном се одвијају у оквиру дихотомије морализам/аутономизам. Наиме, основна теза савремених следбеника хјумовског морализма (Ноел Керол, Берис Гот) да су моралне мане дела истовремено и естетске мане, супротстављена је аутономистичкој тези, према којој додатне вредности у уметности (попут моралних и когнитивних) нису релевантне при процени естетске вредности дела. Према мишљењу Дејвида Џејкобсона, међутим, премда би се морална недоступност филма Лени Рифенштал Тријумф воље (као последица рђаве моралне перспективе коју дело износи) могла назвати маном, јасно је да она није естетске природе (јер у том случају не би било могуће уочити разлику између Тријумфа воље и других, уметнички мање успелих дела нацистичке пропаганде), док с друге стране није одржива ни аутономистичка теза да је могуће изоловати морални садржај овог дела и дивити се његовим чисто формалним својствима.

Џејкобсон се са моралистима слаже поводом тврдње да морални садржај јесте релевантан при естетичкој процени дела, али наглашава да ова теза ни у ком смислу не подразумева прихватање имплицитне претпоставке хјумовског морализма - према којој се морално разумевање света може продубити само посредством морално исправних перспектива. "Евалуативни дискурс у плуралистичком друштву, да би се издигао изнад догматизма, тражи од својих учесника да разумеју како ће други реаговати на тврдње и разлоге које они износе. Можда човек треба да буде у стању да, макар у имагинацији, види свет онако како га ти други виде да би научио да користи њихов евалуативни вокабулар и да би се могао надати да им може понудити разлоге које они могу прихватити, а да не изврше конверзију. Они од нас који су мање уверени у то да смо ми, или било ко други, морално исправни у неком ултимативном смислу - можда и из сумњичавости према самом концепту ултимативне моралне исправности - верују да и разматрање радикалнијег приступа епистемологији вредности завређује пажњу. Објективност у етичким питањима је мање поглед с неке тачке која "није нигде", а више је способност да се посредством имагинације ствари посматрају из мноштва етичких перспектива - чак и ако су неке од њих (рецимо, као перспектива Рифеншталове, било у улози естете било као фашисте) системски изопачене". Стога је поменута дихотомија, према Џејкобсоновој аргументацији, услед тога што поједностављује однос између моралне и естетске вредности, неадекватна при разматрању овог проблема, те је могуће одбацити хјумовски морализам а не прихватити аутономистичко гледиште. 

Текст је 1997. године објављен у часопису Philosophical topics.

С енглеског превела: Александра Костић.

Циклус приредила: Ана Петковић.

Уредник: Иван Миленковић.