субота, 25.02.2012, 23:50 -> 15:01
Извор: Трећи програм
Наука и друштво - Ернст Мах
У циклусу НАУКА И ДРУШТВО који је на програму суботом, од 18. фебруара до 24. марта подсетићемо се аустријског физичара и филозофа Ернста Маха. У прве две емисије објавићемо текст Александра Гордића "Махов феноменализам и наука".
Ернст Мах (1838-1916) објавио је петнаестак књига из физике, епистемологије и историје науке, а утицао је на многе касније мислиоце у овим областима - филозофе Бечког круга, Алберта Ајнштајна, Лудвига Болцмана (који је био његов наследник на катедри), Волфганга Паулија, па и на Николу Теслу и Роберта Музила. У физици је најзначајније доприносе пружио путем описа ударних таласа и њихових ефеката (последице кретања при брзинама блиским брзини звука), те је по њему названа и физичка јединица за брзину звука, а величина позната као «Махов број» представља однос брзине извесног предмета и брзине звука у средини кроз коју се тај предмет креће. Осим тога, бавио се оптичким феноменима и механиком флуидâ (хидродинамиком), а знаменит је и по Маховом принципу, космолошкој хипотези која је значајно утицала на настанак теорије релативности. Његове књиге из физике и философије - Анализа осећајâ, Механика у њеном развоју, Популарнонаучна предавања, Принципи термодинамике, Наука, сазнање и заблуда (из које ћемо у наставку циклуса НАУКА И ДРУШТВО читати одломке) - изазивале су бројне контроверзе све до данас.
У тексту Махов феноменализам и наука Александар Гордић сматра да премда се овај научник сматра заступником субјективизма и феноменализма, његова епистемологија је знатно шира него што се обично тумачи. Наиме, његова учења у области филозофије и историје науке не заснивају се само на комбиновању теорије сазнања и експерименталне физике, већ и на особеној антропологији која највише долази до изражаја у паралелама између људског и животињског света, као и између савремене науке и ранијег човековог поимања стварности. Махов историјски приступ, развијен до својеврсне динамичке концепције науке, али и његово разумевање за психолошко, културално и шире друштвено окружење знатно су ближи савременој постпозитивистичкој концепцији методологије и филозофије науке него емпиријској традицији прве половине ХХ века.
* * *
Од суботе, 3. марта, у циклусу НАУКА И ДРУШТВО можете да пратите одломке из књиге Ернста Маха Наука, сазнање и заблуда.
Уредница емисије Тања Мијовић.
Коментари