Грамофонија – „Симфонија братства” Јана Карлстеда

Јан Карлстед припада средњој генерацији шведских модерниста, који су шездесетих и седамдесетих година прошлог века ступили на живу нордијску музичку сцену. У јеку различитих авангардистичких стремљења, Карлстедови савременици су настојали да пронађу нови, средњи пут шведске музике, а да притом не посегну за радикалним експериментима, нити да традицијом прикривају своју савременост.

Плоча са Симфонијом братства сведочи о једном таквом настојању. Композитор је тежио да актуелност свог дела симболично оствари посвећујући га трагичној судбини Мартина Лутера Кинга. Аутор је, дакле, музичким средствима остао у модернистичком канону, али је сврху пронашао у идејама борбе за праведнији свет, уместо да своје дело представи као аутономни ентитет. Карлстед је из традиционалног музичког речника преузео поступке којима је установио стабилну симфонијску структуру, да би у њу уградио и личне импресије о друштвеном стању, омузикаљене кроз особен третман удараљки и хорни, те употребу неправилног метра, на пример.

Поменути „други талас" модернизма се одразио и у продукцијском смислу. Пажња која је посвећена удараљкама у целокупној звучној слици одражава настојање да се студијски звук оркестра што више приближи начину простирања свакодневних звукова. Наиме, високе удараљке су сведене на тренутак ударца, и будући често удвојене са неким другим инструментом, синтетизоване са њим у јединствену боју, која до слушаоца, као и у свакодневној вреви, долази у својој укупности и непредвидивости. Покретљивост снимка коју узоркује овакав третман, допуњена је помало филмски патетичном, али у овом случају веома ефектном, екстензивном реверберацијом у случају перкусивних догађаја у најнижем регистру, чиме Симфонија братства добија донекле наивну топлину дрона, семантизовану позивом човечанству на мир и преиспитивање. 

Аутор емисије Милан Милојковић.