четвртак, 16.02.2012, 20:03 -> 16:42
Извор: Трећи програм
Бетовенове мецене
У циклусу који приређујемо поводом 250 година од рођења грофа Фердинанда фон Валдштајна, Бетовеновог дугогодишњег пријатеља и мецене, представљамо дела овог аутора и његових савременика настала под покровитељством виђених бечких аристократа и љубитеља музике.
Валдштајн је данас међу љубитељима музике чувен превасходно захваљујући такозваној Валдштајн сонати, односно Бетовеновом педесет и трећем опусу. Ову клавирску сонату у Це-дуру Бетовен је компоновао у току 1803. и 1804. године, а посвету грофу Валдштајну обзнанио је приликом публиковања дела наредне године у Бечу. Валдштајн соната потиче из периода у Бетовеновом стваралаштву у коме је приметно да композитор симфонијске идеале доследно примењује у скоро свим жанровима. У том смислу посебно треба истаћи грандиозну коду завршног, трећег става, док је Бетовен померање тежишта на финале подцртао и тако што је мирни лагани Анданте фавори, који је иницијално осмислио као други став сонате заменио рапсодичним адађом који уједно служи као увод за симфонијску завршницу циклуса. У време када је Валдштајн соната компонована и публикована, гроф Валдштајн служио је у британској војсци као фелдмаршал. Почев од 1809. године Валдштајн се вратио Беч, али није обновио своје пријатељство са Бетовеном. Ерудита и даровити лингвиста, гроф Валдштајн је такође био неопрезан у вођењу својих финансија, те је 1816. банкротирао и 1823. године преминуо као просјак.
Однос између Бетовена и његових мецена посебно је значајан за историју музике јер се у њему огледа нови положај композитора у друштву. Када је Бетовен 1809. године добио примамљиву понуду да буде капелмајстор на двору у Каселу, троје његових мецена, надвојвода Рудолф, кнез Лобковиц и кнез Кински, обавезали су се уговором да Бетовену исплаћују годишњу ренту са јединим условом да остане у Бечу. За разлику од тада уобичајених уговора са музичарима где су прецизно биле наведене њихове обавезе, овим уговором је генијалност једног композитора сматрана нечим што је вредно само по себи и као нешто што заслужује безусловну финансијску потпору друштва.
Од троје потписника овог уговора, најмање је података о младом кнезу Кинском, рођеном 1781. године, изданку једне од највиђенијих чешких аристократских породица. Бетовен је у годинама непосредно наком потписивања овог уговора посветио низ песама супрузи Кинског, кнегињи Каролини Кински. Шест песама објављених у опусу 75 са посветом кнегињи, компоновано је на стихове Јохана Волфганга фон Гетеа, Герхарда Антона фон Халема и Кристијана Лудвига Рајсига, а започињу чувеном Гетеовом песмом „О, знаш ли земљу" (Kennst du das Land) из романа Године учења Вилхелма Мајстера у којој су се окушали скоро сви композитори лида тог времена. Међу Бетовеновим делима посвећеним кнезу Кинском издваја се Миса у Це-дуру, настала 1807. године и објављена 1812. Миса је премијерно била изведена у капели кнеза Естерхазија у Ајзенштаду, али кнез Естерхази није са одобравањем реаговао на Бетовенов неконвенционалан третман текста у завршном ставу мисе.
Аутор емисије Срђан Атанасовски.
Коментари