Ђорђо Агамбен: Голотиња

У старом Риму су, како Агамбен запажа, "границе имале до те мере свети карактер да је онај ко би их брисао (terminum exagare) постајао sacer и било ко га је могао некажњено убити", те терминологија римског права може послужити као полазна тачка и при тумачењу Кафкиног Замка. Наиме, почетно слово имена главног јунака, земљомера К. према његовој интерпретацији могло би бити ознака за kardo, што је у римском земљомерству био назив за линију зацртану од севера ка југу ("која се креће према стожеру неба"), али се истовремено и у свакодневном говору употребљавало за именовање осовине врата, то јест тачке где она, као "оно захваљујући чему нас неко спречава да уђемо", бивају неутрализована.

Агамбеново тумачење у великој мери се ослања и на белешку из Кафкиног дневника, начињену током писања Замка (1922), где писац доживљава личну кризу као укидање границе ("дивља распуштеност" или "хајка" као последица разграничења унутрашњег и спољашњег света), после чега "самоопажање не оставља на миру нити једну представу, већ их гони нагоре, да би затим и само било гоњено као представа новог самоопажања". Ово укидање разграничења између унутрашњег и спољашњег света појединца у самом роману је представљено као тежња за брисањем границе између замка и села, те се К-ова стратегија може разумети као покушај демистификовања (те стога и укидања) границе која раздваја високо/божанско и ниско/људско али која, као систем писаних и неписаних закона путем којих је овај однос уређен, у исти мах представља и начин на који су ова два света повезана  - границе која у самом роману у просторном смислу "можда и не постоји већ пролази, попут невидљивих врата, унутар сваког човека.".

С италијанског превео: Иво Кара-Пешић.

Књигу Ђорђа Агамбена Голотиња ускоро ће објавити издавачка кућа Ренде из Београда.

Циклус приредила: Ана Петковић.

Уредник: Иван Миленковић.