Имануел Валерстин: Модерни светски систем

У циклусу МОДЕРНИ СВЕТСКИ СИСТЕМ, који ћемо емитовати од понедељка 13. до петка 17. фебруара, из трећег тома истоимене књиге Имануела Валерстина можете слушати делове поглавља "Колониста у процесу деколонизације Америка". Текст је превео Слободан Дивјак.

Имануел Валерстин објавио је трећи део своје обимне студије Модерни светски систем 1989. године у издању Academic Press. Врло детаљно, овај амерички социолог, описао је другу еру велике експанзије капиталистичке светске економије од 1730-их до 1840-их година. У поглављу Колониста у процесу деколонизације Америка, аутор истиче да је средином 18. века, више од половине територије Америка било састављено од колонија европских држава, пре свега Велике Британије, Француске, Шпаније и Португала. Преостали део територије био је изван међудржавног система капиталистичке економије. Средином 19. века, практично све ове колоније трансформисане су у независне суверене државе (после извесних комбинација и подела међу претходним административним ентитетима). То је, по Валерстиновом мишљењу, било веома значајно преобликовање физиономије међудржавмог система. Овај процес деколонизације Америка одвијао се под покровитељством европских колониста, који су искључивали не само амеро-индијанску популацију већ и придошле Африканце, упркос чињеници што су у многим од ових новостворених држава, амеро-индијанска и црначака популација чиниле већину становништва.

„Прича је, коректно говорећи, почела 1763. године, која је представљала велику прекретницу. Исход Седмогодишњег рата састојао се у томе што је Велика Британија потиснула Француску из западне хемисфере. Та чињеница је била довољна да онемогући Шпанце и Португалце да извуку корист од обновљене експанзије светске економије и да поново потврде своју контролу над америчким колонијама. Али, овај тријумф Велике Британије поставио је у заоштреном виду, по први пут у Америкама, питање расподеле награда унутар елите. Као што се зна, овај спор навео је колонисте, прво оне из британске Северне Америке, а затим и оне из хиспанске Америке и Бразила, да оснују сепаратне државне структуре", пише Валерстин.

Уредница циклуса Оливера Нушић.

 

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом