Музика 18. века – Доменико Чимароза

Овај италијански композитор и Моцартов савременик, остао је запамћен пре свега као аутор преко 60 опера, међу којима се издваја једна од најомиљенијих буфо опера свих времена - Тајни брак. Чимароза је написао преко 20 опера које су изведене у Риму и Напуљу, а потом и другим европским градовима, попуз Париза, Дрездена, Беча и Лондона. Својим делима, најпре је привукао пажњу Катарине Велике, на чијем је двору у Санкт Петербургу радио четири године, а потом је на позив цара Леополда II дошао у Беч, где је заузео место дворског Капелмајстора, наслеђујући на овој позицији Антонија Салијерија. Управо је у аустријској престоници Чимароза премијерно представио оперу Тајни брак, дело пуно духа и богате музичке инвенције, које ће његову славу пронети широм континента. Након смрти Леополда II, Чимароза се вратио у Напуљ, а у превирањима које је изазвао рат са Наполеоновим снагама, композитор је пао у немилост на напуљском двору, те је у покушају да поново стигне до Русије, преминуо у Венецији 1801. године.

Иако је Чимароза познат пре свега као оперски композитор, за собом је оставио и значајан број духовних дела, инструменталних композиција и музике за инструменте са диркама. Псалм Диксит Доминус, настао је 1797.године и представља једно од ретких духовних дела које је Чимароза написао у позним годинама. Више него друге духовне композиције настале током 18. века, ово остварење поседује изразите карактеристике Чимарозиног оперског стила. Псалмски стихови се смењују са солистичким нумерама и хорским наступима, док  Диксит Доминус почиње већим оркестарским уводом, налик увертири. 

Уредница емисије Ивана Неимаревић.