Ђорђо Агамбен: Голотиња

У првој емисији, која је на програму 1. фебруара, можете пратити поглавље Шта је савременик?

Полазећи од Ничеовог схватања савремености (Несавремена разматрања) - према којем је, будући да се са својим временом не поклапа савршено нити се прилагођава његовим захтевима, савременик управо кроз ово одступање и анахронизам способнији да перципира и схвати своје време - Ђорђо Агамбен одређује савременика као оног који посматра своје време, не да би перципирао светлост садашњости, већ њен мрак (који, у Агамбеновом контексту, није привативан појам, већ скрива особену светлост несавремености која безуспешно покушава да нас досегне). Стога, опажање овог мрака савремености није облик инерције или пасивности, већ подразумева нарочиту делатност и способност - неутрализовање светла епохе како би се открио њен мрак, неодвојив истовремено од светлости епохе, као и од светлости несавремености. Услед тога, имплицитно се ослањајући на Хегелову дијалектику чулног сазнања, Агамбен закључује да се садашњост може одредити као оно што конститутивно претходи самом себи, због чега је нужно ситуирана између "не још" и "не више".

Стога се друга врста дисконтинуитета састоји у обележавању садашњости као архаичне, те само онај ко у најмодернијем и најскоријем опажа показатеље и обележја архаичног може да буде савременик. За извор (arche) се не може рећи да је у хронолошком смислу превазиђен - он, наиме, не престаје да дела у садашњости, која "није друго до део непроживљеног у проживљеном, а оно што спречава приступ садашњости управо је гомила онога што у њој, из неког разлога (њена трауматична природа, њена превелика брзина) нисмо успели да живимо. Живот савременика је пажња окренута ка овом непроживљеном. Бити савремен значи, у том смислу, вратити се садашњости у којој никад нисмо били".

Агамбенову књигу Голотиња, ускоро ће објавити издавачка кућа РЕНДЕ из Београда.

С италијанског језика превео је Иво Кара-Пешић.

Циклус приредила Ана Петковић.

Уредник циклуса Иван Миленковић.