Трибина композитора у Бечу

Франческо Филидеи је рођен 1973. године, а студирао је музику на Конзерваторијуму „Луиђи Керубини" у Фиренци и на Париском конзерваторијуму. Похађао је и крусеве у ИРКАМ-у, као и програм „Нови гласови" у Руајомону. Као композитор, али и као солиста наступао је на значајним фестивалима попут Аршипел, Венецијанског Биенала, као и манифестација у организацији Берлинске филхармоније и Театархауса из Беча. Добитник је Музичке награде града Салцбурга, Препоруке ИРКАМ-овог панела, Интернационалне награде Такефу и награде Сименс фондације.

Филидеијева композиција Машина која разара кловнове, која је добила прву награду на 58. Трибини, посвећена је сећању на анархисту Франка Серантинија. Њега су 1972. године у Пизи, окружила десеторица полицајаца са пендерцима, а потом је тешко претучен одведен у затвор где је подлегао повредама не добивши лекарску негу. Ово је ефектно и упечатљиво дело које врло јасно и прегнантно преноси свој „унутрашњи наратив" слушаоцима, а да при том наизглед користи „апстрактно" обликовање звучних структура. Но у завршном сегементу дела „звуци реалности" - улице или маршевског бата корака, продиру у ткиво композиције недвосмислено упућујући слушање ка политичкој равни дела. То је у данашње доба реткост - овако јасно опредељење композитора за одређену морално-идеолошку позицију која је тако спремно и надасве вешто изражена у музичком излагању дела.

Ђорђо Коломбо Таканија је рођен 1961. године, где је паралелно студирао историју музике, као и клавир и комопозицију, на Миланском универзитету и Конзерваторијуму „Ђузепе Верди". Потом се усвршавао код Франка Донатонија на Музичкој академији „Санта Чечилија" у Риму. Добитник је више награда, а његова дела су извођена на већини значајних фестивала посвећених савременој музици. Тренутно предаје композицију на Конзерваторијуму „Ђузепе Верди" у Торину.

Дело Сећање - Меморија је, по речим аутора, прича о имагинарном ритуалу. Ту се налазе моменти усамљених инвокација, тренуци интровертних медитација, музичке фигуре које призивају кретање процесија и ритуалног опхода. Композиција се базира на ограниченом броју примарних мотивских елемената, а у њиховој комбинацији се обраћа посебна пажња на хармонска сучељавања. Пред слушаоцима је прави пример високо концептуалног, постмодерног академског приступа компоновању који своје најбоље резултате постиже у домену истраживања неуобичајене звучне боје. 

Валерио Саникандро рођен је 1971. године, а тренутно живи и ради у Немачкој. Он је изузетно тражен аутор, који је до сада више пута био резиденцијални композитор-стипендиста Југозападног немачког радија, Француске владе, те музеја ЗКМ у Карлсруеу, где је реалзовао два компакт диска за дискографску кућу ВЕРГО. Композицију Доказ о непостојању душе Валерио Саникандро је написао 2008. године на позив диргента Евана Крајста. Непосредно по почетку писања дела композитор се видео са Штокхаузеном који му је сугерисао да напише „спори комад". Тако је настала оркестарска композиција коју представљамо у емисији, а у којој аутор показује различите звучности спорог музичког времена и „мелодије" коју је дуго занемаривао ради истраживања комплексних структура. Овај пут Санинкандро истражује комплексност и елементарност самог звука, а по његовим речима дело поседује звучни гест сличан људском дисању, где се ствара оквир за непрекидну еволуцију „мелодије", за њено рађање и њено одумирање, као да се цела композиција дешава унутар простора између два даха.

Уредница емисије Ксенија Стевановић.