Оперска сезона Еурорадија 2011–2012

Отварање Скале је ове године прошло у карактеристичном сучељавању политике и уметности. Испред зграде су протествовали студенти и незадовољни грађани, у освит нових мера штедње, које је најавио нови премијер Марио Монти, и сам присутан на извођењу.

Канадски режисер Роберт Карсен, је искористио прилику да направи инсценацију која је, с једне стране, била омаж Скали, али је, с друге стране, била одраз у огледалу ситуације у политици и друштву.

Као сценски простор коришћено је цело позориште, а не само позорница. У ефектној сценској поставци увертире - Дон Ђовани повлачи завесу и испред гледалаца у сали и открива велико огледало у којем се рефлектују њихови одрази. Потом се повлачи још једна завеса, а сведена сцена на којој су рекреирани делови Скалиног аудиторијума и којом доминира њен црвени плиш, остаје како би се на том месту одвијао остатак опере.

Краљевска ложа у којој су пре почетка опере седели садашњи италијански премијер и председник, испражњена је после увертире и у њу је постављена злокобна камена статуа. Ово је била очигледна политичка порука Италијанима и свету да је време кризних промена пред свима. Оперу је иначе поред публике у самој Скали, у директном преносу на телевизији гледало око пола милиона гледалаца, што је један од највећих успеха оперских преноса до сада у Италији.

Улоге су тумачили изузетни певачи предвођени Петером Матеијем, шведским баритоном који последњих година стиче све већу популарност. Лепорело је био Брин Терфел, који је одушевио и публику и критику својим изузетним глумачким и певачким ангажманом, представивиши Дон Ђованијевог слугу као личност која се креће на танкој линији између саучешништва, презира и одбљесака милосрђа.

Као Дона Ана се представила Ана Нетребко које је дебитовала у Скали управо 7. децембра! Критика је истакла њен моћни глас који је доминирао ансамблима, те њену атрактивну сценску појаву. Ликове Мазета и Зерлине дочарали су Стефан Коцан и Ана Прохаска, док су веренике - Дона Елвиру и Дон Отавија изводили италијански прваци Ђузепе Филианоти и Барбара Фритоли. Диригент Даниел Баренбојм, изабрао је спора, старинска темпа и који је генерално показивао знакове "неодлучности" пред захтевном Моцартовом партитуром. На тај начин дошао је до изражаја "сериозни" карактер Дон Ђованија, али је изгубљена његова духовита, "буфо" страна.

Уредница емисије Ксенија Стевановић.