Мишел Фуко: Шта је аутор?

Шта је аутор? један је од најславнијих Фукоових текстова. У овом раду Фуко, на неки начин, сублимира, али и продужава свој рад на појму субјекта «другим средствима». Оно што је шокирало читатеље велике Фукоове књиге Речи и ствари, наиме проглашење смрти човека («људи има, али умро је човек»), сада је обрађено у перспективи смрти аутора. У оба случаја реч је о истом проблему: шта значи субјект данас, односно о чему говоримо када говоримо о субјекту? Шта је то што даје јединство уметничком делу? Ако је то аутор, творац тога дела, онда се субјективност аутора признаје посредно, преко једне објективне структуре, дакле уметничког дела. Ако има дела, има и онога који је то дело створио. Дакле, субјект постоји и функционише, производи учинке.

Али Фуко доводи у питање управо такву поставку. Наиме, шта ако јединство уметничког дела обезбеђује нешто друго, а не аутор? Шта ако је уметничко дело аутономно, иако га је, разуме се, неко створио? У ком смислу би аутор гарантовао за јединство своје творевине када није присутан и када творевину не може да брани својим присуством? Најзад, шта аутор има рећи о своме делу што већ није рекао, а што би за само дело било релевантно? Ово су само неки од проблема које покреће Фукоов текст, било имплицитно, било експлицитно. Јер, ако је аутор мртав, онда је мртав и човек, онда за одређење (појма) човека више не важе својства која су га чинила човеком и обезбеђивала му суштину, а субјект, некада чврсто тло на коме је почивала модерна грађевина, сада је постао клизав, несигуран и једва проходан предео.

Уредник циклуса Иван Миленковић.