Музика за филмове "Осам и по" и "Улица"

Више него успешна сарадња двојице италијанских уметника трајала је читавих 27 година, а започела је 1952. године филмом Бели Шеик. Након тога, Фелини и Рота су сарађивали на још 15 остварења, све до филма Проба оркестра из 1979. - године у којој је Нино Рота преминуо.

Иако су многи критичари, покушавали да објасне уметнички склад између ових аутора, њихова јединствена, живописна хармонија је, парадоксално, проистекла из великог уметничког конфликта: Фелини и Рота су припадали потпуно различитим световима - свету звука и свету слика. Уколико анализирамо Фелинијеве режије, јасно је да за њега музика никада није била од примарног значаја.

У једном од интервјуа, које је иначе ретко давао, Фелини је рекао: „Приватно, морам признати да више волим да не слушам музику. Мислим да је она понекад окрутна јер ме 'условљава', брине и мучи, подсећајући ме на мир, хармонију и довршеност из које сам 'протеран'... Не могу да слушам кад неко куцка прстима по столу, то ме одмах поремети...а Нино Рота? Он је успевао да 'чује' другу мелодију усред звука фанфара! Његова машта је 'геометријска' и као таква - бескрајно вредна. Он уопште нема потребу да види сцене мојих филмова... Када сам га питао да ми каже нешто о музици коју је замислио за мој филм, било ми је потпуно јасно да њега слике и призори из филма уопште не брину... Његов свет је унутар њега самог, толико личан да реалност нема никакву шансу да до њега допре. Рота је био толико далеко од самог филма и то је оно што му је омогућавало потпуну слободу стварања."

У емисије МУЗИКА ЗА ФИЛМ слушаћете теме из филма Осам и по - према мишљењу многих, Фелинијевог најбољег остварења, као и теме из филма Улица, остварења које је сам аутрор описао као комплетни каталог његовог целокупног митолошког света, а које је овом редитељу 1954. године донело још једног Сребрног лава и првог Оскара за најбољи страни филм.

Уредница емисије Светлана Матовић.