недеља, 25.12.2011, 00:10 -> 13:37
Извор: Радио Београд 3
Грамофонија
Одломке из опере "Орфеј и Еуридика" Кристофа Вилибалда Глука изводе Кетлин Феријер у улози Орфеја, Ен Ејарс као Еуридика и Зое Влакопулос у улози Амора, уз пратњу Глајнборншког фестивалског хора и Јужног симфонијског оркестра под управом Фрица Стидрија. Емитоваћемо снимке са плоче у издању продукцијске куће Дека, објављене 1954. године.
Годину дана након наступа у остварењу Бенџамина Бритна под називом Силовање Лукреције којим је дебитовала на оперској сцени, Кетлин Феријер се први пут појавила у улози Орфеја у Глуковој легендарној опери. Изузетно тумачење деонице контраалта и драмског лика у целини, скренули су пажњу продуцената Деке на потенцијал вокалне интерпретације ове певачице, те је њен краткотрајни уговор са И Ем Ајем раскинут у корист издавачке куће Дека. О успеху са којим је ова певачица градила лик Орфеја сведоче бројна издања и компилације отиснуте на Декине виниле, које се по квалитету снимка и продукцијским решењима сврставају међу најуспелије, када је о Глуковом реформаторском остварењу реч. За разлику од извођења Кетлин Феријер, наступи осталих ликова и посебно интерепретација диригента Стидрија наилашле су на оштре критике.
Међутим, упечатљив наступ Кетлин Феријер у улози Орфеја 1947. године и данас потврђује да је реч о запису од велике вредности за историју продукције грамофонских плоча.
Ова плоча је заправо компилација записа који су забележени приликом првог снимања Орфеја са Кетлин Феријер у децембру 1947. године. Када је издање припремано, извођачи и продуценти су се одлучили да из париске и италијанске верзије опере саставе најуспелије нумере за планирани комплет плоча. Иако такав потез иницијално није наишао на недвосмислену подршку, након неколико тренутака у којима звук Глајнборншког хора испуни слушалачки хоризонт, откривају се квалитети овог сниматељског подухвата. Глас солиста је пројектован фронтално, тако да се његови хармоници разлежу испред слушаоца, што подражава утисак слушања певача на сцени. Флексибилност којом је високим гласовима омогућено да транформацијама одјека остваре призвук природне пуноће, допустила је да драматургија снимка прати развој карактера, чинећи веома ефектним афеткивност интерпретације. Мање успешна у том смислу јесте продукција оркестра, који је готово увек превише повучен иза гласа. Тако, у многим моментима, динамички валери ансамбла остају само назначени, али не и озвучени.
Аутор емисије Милан Милојковић.
Коментари