Сценска музика

Своју наклоност према делима класичне руске књижевности Родион Шчердин је исказао и у односу на Чеховљев драмски комад Галеб, који му је послужио за стварање истоименог балета. Галеб је настао 1980. године када је и постављен на сцену Бољшој театра, у кореографији Маје Плисецкаје, која је активно учестовала и у процесу стварања балета. Шчедринова настојања да Чеховљеву прозу преведе у језик музике и игре, пратиле су бројне тешкоће које су се огледале у недостатку могућности за вербалним предочавањем радње. У својој музичко-сценској транспозицији овог комада, могло би се рећи, Шчедрин и Плисецкаја су посегнули за тумачењима који је у вези са Чеховљевим комадима понудио још Станиславски. Он их је описао као веома ефектне, али без снажног драмског развоја, у којима се мала спољна активност Чеховљевих ликова надокнађује приказима њихове сложене унутрашње природе. Чехов је снажан утисак својих комада обезбеђивао управо кроз испољавање унутрашњег, психолошког покрета душе својих јунака, што је омогућавало и специфичан драмски потенцијал комада на сцени. Тежња ка истицању тих великих унутрашњих драмских ефеката, прејудицирала је и Шчедринову музичку обраду која се заснива на суптилном, али ефектном гибању хармонских и оркестарских боја које су главни изражајни потенцијал музике.

Форма музике је прилично неуобичајена. Партитура садржи 24 прелида, постлудијум, као и три интерлудијума. Форма прелида била је једна од Шчедринових омиљених, а у контексту музике за балет Галеб, они су постављени као низ слика различитих емоционалних и шире духовних стања јунака, те представљају добро осмишљену подлогу за развијање заокружених кореографских сцена.

Аутор емисије Стефан Цветковић.