четвртак, 22.12.2011, 20:03 -> 12:20
Извор: Радио Београд 3
Стваралаштво Жан-Жозефа Мондонвила
У четвртој емисији циклуса о стваралаштву Жан-Жозефа Мондонвила, који приређујемо поводом 300-годишњице његовог рођења, имаћете прилику да се упознате са оперским делима овог аутора, као и његовог савременика, Жозеф-Николa-Панкраса Ројеа.
Мондонвил и Роје припадају последњој генерацији француских композитора који су стварали у оквиру жанра опере-балета.
Рођен у Торину око 1705. године, Роје је у тридесетим и четрдесетим годинама 18. века, као директор музике у Париској опери и надзорник музичког образовања престолонаследника, заузимао један од најутицајнијих положаја у музичком животу француске престонице. Ројеова најуспешнија опера - Заида, краљица Гранаде - премијерно је представљена на сцени Париске опере 1739. године, а шест година касније је поново постављена у част венчања престолонаследника. Ројеова Заида припада жанру херојског балета (ballet héroïque), подврсти опере-балета која је типична за период владавине Луја XV, за разлику од комичних и сентименталних ликова класичног опера-балета, јунаке херојског балета проналазимо у митологији и историји, а њихово понашање одликују јунаштво и витештво. Иако балетски дивертисмани и даље зазузимају важно место у структури опере, певани сегменти су увећани. Херојски балет се, ипак, од чисто оперског жанра tragédie lyrique јасно разликује раздраганом атмосфером и одсуством драмског набоја. Радња Ројеовог дела се ослања на историју маварске краљевине Гранаде и бави се ликома краљице Заиде око чије руке се надмећу принчеви из ривалских племићких породица. Посебну пажњу завређује призор лова у другом чину, како богатом оркестрацијом, тако и вештим интегрисањем речитатива, арија, балетских дивертисмана и наступа хорова у убедљив позоришни призор.
Мондонвил је своју оперску каријеру започео тек у петој деценије 18. века, када је иза себе већ имао низ успелих опуса камерне музике и статус врсног виолинисте. Иако препуштен несталној ћуди париске публике, поједине Мондонвилове опере биле су успеле и популарне. Посебан историјски значај припада Мондонвиловој опери Титон и Аурора, чија се премијера одиграла 1753. године усред оштре препирке поклоника италијанске и француске опере, познате као Свађа буфониста. Огроман успех Мондонвилове опере била је једна од највећих победа француске стране у овој свађи. Титон и Аурора носи жанровску ознаку херојске пасторале (pastorale héroïque), што је била подврста херојског балета који се бави буколичким темама из античке митологије.
Аутор емисије Срђан Атанасовски.
Коментари